RTV Teorija i praksa

Gornjim pitanjem koje se odnosilo na osnovno sredstvo masovnog informisanja ispitanika, nije se mogao steči uvid u posebne karakteristike procesa informisanja i informacija koje se primaju posredstvom pojedinih medija. Naime, poruka koja se kao informacija emituje sredstvom javnih komunikacija, pored same činjenice da je emitovana mora da zadovoljava i više uslova da bi bila adekvatno prihvačena od publike. Često se u tom smislu navodi da informacija o zbivanjima mora biti potpuna, jasna (razumljiva), blagovremena i - što nije najmanje važno - tačna, da adekvatno odražava ono što se zbilo. (Informacija za učešče u odlučivanju mora da sadrži još neke uslove: npr. da ukaže na sredstva za postizanje cilja koji je predmet odluke, na alternative koje se pojavljuju, na stavove i interese drugih subjekata u procesu odlučivanja.) Treba, takođe, imati na umu da je pitanje informisanja u samoupravnom društvu složeniji problem nego što je samo zadovoljavanje gornjih karakteristika informacija: postavlja se pitanje mogučnosti učešča svih samoupravnih subjekata kao učesnika u procesu informisanja, pitanje objektivnih mogučnosti (nivo obrazovanja i komunikacione kulture, komunikaciona infrastruktura) za ostvarenje takvog sistema informisanja. Najzad, treba napomenuti da postoje i objektivne granice u procesu prijema informacija od strane pojedinačnih i kolektivnih subjekata, za koje se često govori da su več prisutne kao popunjene, da je količina informacija koja nas zasipa prevelika, a da ipak ne primamo one informacije koje su za nas relevantne. Stoga se govori o „informacionom zagađenju”. U ovom istraživanju nije nam bio cilj da istražimo celokupnu problematiku karakteristika procesa aii smo se osvrnuli na dva aspekta procesa informisanja posredstvom tri medija masovnih komunikacija: potpunost i jasnoču informacija koje se putem njih primaju. Videti Tabelu 111. Rezultati ispitivanja obe dimenzije informisanja posredstvom tri medija su međusobno vrlo slični, kao što su slični i u poređenju s rezultatima u vezi prethodnog pitanja (koje je sredstvo osnovno). To govori da se u znatnom stepenu merila ista pojava, naročito imajuči u vidu da neki naši ispitanici nisu izloženi informativnom dejstvu svih vrsta medija, a opredeljuju se za osnovno sredstvo, pored objektivnih okolnosti, i zbog njegovih unutrašnjih imanentnih svojstava kao medija. Ipak, valja napomenuti izvesne razlike koje se ispoljavaju između pojedinih područja i koje se pojavljuju kao konsekventne:

178