RTV Teorija i praksa

svih. Rešenje nije moguće postići objektivno. I onda kroz beskrajne kontakte, kroz beskrajnu borbu za jedan zarez, za jednu formulaciju, vode se polemike po tri godine. AŠ.; Mi, Jugosloveni, imamo predstavu o našoj zemlji kao o faktoru veoma značajnom, kada govorimo o našoj nesvrstanosti, o našem samoupravljanju, o svim aspektima naše politike i kulture, imamo osećanje sigurnosti. Čini mi se da je izvesna samosvest kod nas oduvek postojala. Međutim, Predrag Milojević, eminentan, iskusan novinar ispričao je nedavno na televiziji da ga je, kada je prisustvovao svojevremeno nekom diplomatskom susretu u Engleskoj i imao osećanja o kojima sam upravo govorila, jedan pohtićar pozdravio rečima „veoma vas cenim, vi ste imali izvanrednog državnika Masarika..” iz čega je Milojević shvatio da je ovaj funkcioner pomešao našu zemlju sa Čehoslovačkom. Ono što sam htela da vas pitam jeste da li mi imamo pravu predstavu o sebi samima i kako ste vi kao dopisnik doživeli Jugoslaviju u očima drugih? G.M.: Slušajte, svako ima veču predstavu o sebi, od ličnosti do gradova (Beograd misli da je najlepši, neko kaže da je najružniji), do nacija, do država... To je prirodna stvar. Amerikanci, recimo, misle da u Latinskoj Americi svi hoće da se identifikuju sa Amenkom i onda nekih sto hiljada Ijudi izađe na demonstracije protiv njih, pa dođe do šoka. A što se nas tiče i ovde postoji masa sveta koja kaže „Jugoslovakija”. Međutim, čitajući svakodnevno američku štampu, gledajući neprekidno televiziju i slušajući radio-vesti, nisam siguran koje su vlade u Africi za poslednje dve godine promenjene, što sam u Jugoslaviji znao. Danas je tema Avganistan, sve novine će ga imati na naslovnim stranama, deca će ga učifi u školi. Sutra će tema biti Salvador, prekosutra Foklandska ostrva o kojima do sada niko ništa nije znao. Odjeđnom svi znaju i Foklandska ostrva, i Malvinska, da Argentina tu nešto hoće, da Britanci ne daju I to se sad pominje u školama da bi, kad kriza bude prošla, Foklandska ostrva bila zaboravljena i nikada se više neče govoriti o njima. Takav je njihov stav. Oni nemaju sistematski pristup ni geografiju, niti bilo čemu što je van njihovih neposrednih interesa. Međutim, kada je reč o Ijudima iz Ujedinjenih nacija i politike, moram vam reči da sam i zadovoljan i impresioniran. Tito je otišao, štampa je prenosila sve što je on izjavljivao, kada je bio ovde novinari su se otimali za intervju sa njim, dobila su ga dva zaista najuglednija novinara Džems Restan iz „Njujork tajmsa” i Volter Konkrajt sa televizije CBS i to je objavljeno na najvišem mogućem nivou Sada, od kada Tita nema, za poslednje dve godine možda

193