RTV Teorija i praksa

A.Š.: Biti televizijski dopisnik iz zemlje u kojoj je televizija, pretpostavljam, nisam sigurna, veoma značajna kao sredstvo koje utiče na javno mnjenje, kao vid života, saznanja, Amerika je zemlja u ko]oj je televizija već tradicija, pa je izveštavati odavde izuzetno iskustvo. Mislim da je to posebno zanimljivo za novinara koji dolazi iz Jugoslavije, gde je televizija još uvek samo jedan vid informisanja, manje značajan od štampe. GM.: Moram da vas prekinem odmah. Mislim da Amerikanci, u proseku čitaju više novine nego mi. Amerika je zemlja u kojoj izlazi bezbroj novina, časopisa, dnevnih hsktova. Televizija se gleda, deca po pet časova dnevno, i ona, svakako utiče na njih. Ima dvadeset puta više programa, ali ankete su pokazale da su izvori saznanja, bazične informacije o životu i svemu podeljene. Televizija nije prioritetna. Iz najnovijih istraživanja se može videti da, na osnovu onog što se pamti, i prema čemu se javnost opredeljuje, štampa ima većeg uticaja. A Š.: Da U to znači da je izvestan bum televizije prošao i da ona nije više značajna kao što je nekada bila? Čini mi se da je, recimo kod nas, televizija na svojim počecima bila izuzetno popularna i da sada, na neki način stagnira u odnosu na štampu Novine ponovo imaju više uticaja na javno mnenje. U svetu se smatra da je americka TV moč bez premca, naravno kod svog auditorija. G.M.. Ne znam razloge zbog kojih kod nas televizija stagnira. Ja sam veliki optimista da mnoge stvari mogu da se izmene. Inicijativa nekoliko Ijudi mnogo znači. Ni mi nismo imuni od toga: čovek - emisija. Sistem televizije je drugačiji. Mi imamo kolektivan pristup uređivanju, zatim, emitovanju i, pre našeg pristupa - kolektivan pristup u društvu, pa dok se ti zajednički pristupi usaglase, mi dobijamo program koji je prosek svih tih tendencija i razmišljanja. Imamo televiziju koja je rezultanta nekih društvenih kretanja. To što u toj rezultanti često nema stava i mišljenja, najzad ne može se praviti dnevna rezultanta stalno. Mislira đa je to naša greška. Nekad se mora odstupiti od te rezultante, levo, desno, pravo i onda, kroz bezbroj emisija doči do te rezultante. Mi hočemo da u svakom pojedinačnom prilogu, vesti, konkretnoj informaciji imamo nešto što je balans svih naših društvenih tendencija, vrednosti... Mislim da to nije dobro. Uzmite primer Kosova. Ja nisam gledao program, ali sam čitao o tome. Prvo smo čutali. A onda, kada smo počeli da izveštavamo, bilo je reči o pritiscima na iseljavanje Srba sa Kosova: da li su tu nacionalni ili ekonomski problemi značajni? Trebalo je od samog početka na konkretnim slučajevima obaveštavati javnost, o pojedinačnim događajima.

196