RTV Teorija i praksa

198

sovjetsku revoludju, i kada je pala jedna rešenica: lr Ma nemojmo tako o radmku, on hoče da ima veliku platu, kuću i da dođe u situaci]u da više ne mora da radi, da ima mnogo para”, onda je publika, a ja sam bio u bioskopu gde je uglavnom bila radnička publika, aplaudirala, takođe Ovde je običaj da pubhka aplaudira kada joj se nešto dopada. Kada sam dolazio ovde, pretpostavljao sam da ču sresti Ijude koji razmišljaju u nekim socijalnim dimenzijama, u nekom evropskom duhu. Kad kažem Evropa, mislim i na Zapadnu i nai Istočnu. jer smatram da je Evropa jedan specifičan fenomen i da je Jugoslavija ono što podrazumevam u okviru tog fenomena Međutim, nisam naišao na mnogo takvih sagovornika Ovde se vodi reč o biznisu. Kada me čovek sretne, on pokušava da vidi može li preko mene da uloži neki svoj kapital, eventualno u Jugoslaviji, i kada ne vidi svoj interes, razgovor je uglavnom završen. AS.; Teme finamija nisu beznačajne danas ni uEvropi, niti bilo gde u svetu, jer živimo u doba ekonomskih kriza, tako da biti u centru ili jednom od centara finansijske moči, znači biti na izvoru događaja. Posmatrati svoju zemlju sa ove daljine i sa ovim iskustvom, sigurno doprinosi sticanju sopstvenog odnosa, što je bitno za vaš budući rad, a i za naše gledaoce kada se ponovo budete bavili jugoslovenskom problematikom G.M.: Moram vam priznati da sam, dok sam bio u Jugoslaviji, mada mi je to sada smešno, pomalo potcenjivao novinarstvo u oblasti unutrašnje politike, a pogotovo privrede. Pisati o nekim preduzečima, proizvodnji, delovalo mi je bliže nekom reklamerstvu, smatrao sam da to nije baš neko novinarstvo. To je, činilo mi se, za početnike. Međutim, sada bih voleo da se, kada se budem vratio, bavim ekonomskim problemima, jer mishm da smo mi u Jugoslaviji preuveličali političku dimenziju,, podigli smo je na nivo koji privreda ne može da izdrži. Više mislimo na politički efekat, a ekonomski zapostavljamo. Naravno, ne treba iči u krajnosti. Nisam siguran ni da li se mi, kao televizija, ponašamo uvek dovoljno promišljeno, da li je psihologija našeg gledaoca sagledana, a ukohko jeste, nisam siguran da je uvažavamo.