RTV Teorija i praksa

U drugostepenim TV jezicima dopuštamo avangardizam, i to u pojednostavljenom smisiu reči, samo u informativnim prilozima. Jer informacija je moč. Time drugostepeni jezik prestaje biti intaktnim, već postaje živi, primenjeni jezik ijudskih potreba u bipolarnosti komunikacije. Informativni prilozi, međutim, jesu avangarda tek u okrilju svoje tehnološke strukture, tehnologijskog jezika. Sistem vrednosti predaje informacija u položaju TV kčda jamči za funkciju avangardizma, aii ga jamči jednoznačno. Inforroacija je ono što nam se nudi kao informacija, a informacija nije ono što nije slikom (kada je reč o televiziji) otposlato gledaocu ialco realno postoji, dogodilo se. I to je upravo ona strateška iluzija, samo jedna od mnogih, o kojoj govorimo več u naslovu ovog rada. Čak ako bi ovom našem stavu replicirao Hans Magnus Encensberger (Enzensberger) tvrdeči kako „programi industrije svijesti moraju uključiti u sebe svoja vlastita djelovanja, reakcije i korekture što ih izazivaju ... onda ne bi bili shvačeni kao potrošnja nego kao sredstvo za vlastitu proizvodnju”, ne bi mnogo vredelo, jer bi to što je on rekao a mi citirali, delovalo pre kao demagogija „која je obilježena virtuelnim monopolima odašiljučeg pola i neodgovaranjem primajućeg poia, odeljivanjem polova razmene i diktatom kčda”. Diktat k6da prisutan je, dakle, na svim nivoima i u svim nijansama, pa čak i u fingiranoj bipolarnosti komunikacije. Gledalac je tu kodiran kao masa, kao sredstvo masovnog manipulisanja. A tada, razume se, avangardnosti nema. Nema je, bar sasvim je izvesno, u drugom polu komunikacijskog spektra, a, po definiciji, avangardnosti nema ni u samom drugostepenom kodu koji na avangardnost pledira, U najboljem slučaju za gledaoca takva realnost TV koda je subrealna: svodi ga, naime, na otisak predmeta u pesku. Iluzorij televizijskog spektakla providniji je no ~zid koji postavljaju mađioničari između sebe i gledalaca da bi od njih prikrili pokretače divnih figura koje pokazuju”. 111 Problem televizijskog avangardizma moguće je misliti i kao metafizički predmet u njegovoj realizaciji. U svakom

8