RTV Teorija i praksa

Veona je zanimljivo ispitati kako se ovoj ogromnoj armiji priključuje i činilac, može se činiti neočekivani, kakav je televizijska publika. Teorijske osnove tog nesumnjivog fenomena nastojao je d' uz koriščenje matematičkih pojmova, opiše Voren Viver (Warren Weaver) u svom radu „Mathematical Тћеогу of Communication”, definišuči tzv. „lanac Markofa”. „Sistem stvoren određenim nizom simbola (koji pre mogu biti slova ili muzičke note nego reči) prema izvesnoj verovatnoči naziva se ,slučajnim procesom 1 , a poseban slučajni proces u kojem verovatnoća zavisi od prethodnih slučajeva nazivamo ,procesom Markofa 1 ili, ,Markofovim lancem'.” Veoma je mogućno, smatra Viver, da veliki savremeni informativni sistemi deluju upravo prema načelu ovog „Markofovog lanca”, što u praksi znači da stvaranje i emitovanje preko stanica, kao i preko novina i drugih sredstava određenog sleda simbola u vidu pogleda, formula, formi i u njima kodiranih vrednosti, čini verovatnim da od publike koja te simboie prima treba očekivati reakcije zasnovane na potrebi za istim ili sličnim simbolima i sadržajima. Prethodni slučajevi - ovde to znači sam televizijski program - modeiiraju predviđene slučajeve, odnosno reakcije i potrebe primaoca. Nešto drugo je imao na umu Pilkington kada je televizijskom programu i ijudima koji ga stvaraju pripisivao pravo da neograničeno penetriraju opseg postoječih mogučnosti i neinformisanoj publici daju pravac „zainteresovanja”; ipak je grešio kad je sugerisao da to neće značiti „autokratizam” ili „aroganciju” prema potrebama publike. Pravilnost „Markofovog lanca” negira tu sugestiju. Ova pravilnost - kako je valjano skretao pažnju lord Rit (Reith), u svoje vreme jedan od rukovodilaca BBC, stavlja pod znak pitanja tako široku praksu anketiranja i ispitivanja publike o njenim potrebama i preferencijama. Jer publika, sem retkih slučajeva totalnog odbacivanja za nju emitovanog programa, u suštini iskazuje potrebu za onim što već dobija, i sa te strane ne treba očekivati nikakve promene ili inovacije. ~S obzirom da taj sistem” - kako piše Gernam - „stremi ravnoteži, promene trcba

39