RTV Teorija i praksa

Novinarstvo vam je kao kad dobar šnajder nauči da kroji, on to može zatvorenih očiju da radi. Meni sada nije teško da odem u Skupštinu, a sećam se kada sam počela - lutala sam hodnicima, nisam znala kada je počinjao rad odbora, niti od osam odbora koji zasedaju koji je važniji. Tako sam često sedela na nekom koji uopšte nije značajan. Sada mogu da idem zatvorenih očiju i da ne promašim, ali to me više ne zadovoljava. Iz istih razloga sam otišla i sa radija na televiziju. A.Š.; Od koje godine se havite novinarstvom? G.S.: Profesionalno od 1971. Kao student sam počela da sarađujem u Radio-Beogradu, tu sam kao student Političkih nauka imala obaveznu praksu. Sarađivala sam na Drugom programu gde je tadašnji glavni urednik Žoja Stekič imao divan princip; na programu je mogao da sarađuje samo onaj student koji je redovno davao ispite. Svi smo završavali fakultet u roku. Ja sam sarađivala u emisiji Vlade Bunjca Halo kultura! Studenti koji izađu sa novinarskog smera Fakulteta političkih nauka, naročito devojke, želeli su da se bave kuiturom. }a sam upisala magistraturu iz oblasti sociologije kulture, ali u međuvremenu je raspisan konkurs i mogla sam da biram da li ču u Informativnom programu da radim unutrašnjepolitičke ili privredne rubrike. Opredelila sam se za privredu. Tako je otpala magistratura i kultura. Morala sam da se vratim na ono što sam na fakultetu učila - političku ekonomiju, privredni sistem. To me je udaljilo od tema koje su me do tada interesovale. A.Š.: Da ste mogli po sopstvenoj želji da izaberete, kojom bi se tematikom u kultumoj rubrici bavili? G.S.: Bila bi to verovatno opet neka varijanta kulturne politike. Sigurno da ne bih imala ambicija da se bavim recenzijama i prikazima, jer smatram da je to rubrika za orre koji su završili svetsku književnost ili akademiju. Ostala bih u sferi politike. A.Š.; Kada sam razmišljala o ovom razgovoru imala sam u vidu da ste u „teškoj situaciji”, jer novinar vaših godina obično teži da postigne ono što ste vi već uspeli i, onda, šta sad?

183