RTV Teorija i praksa

slušačete Proglas Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije ...” Proglas sam čitao u neobičnom raspoloženju, Bio sam sam kako bi, u slučaju da ustaše ili Gestapo provale u stan, pala samo jedna žrtva. Sječam se da sam naročito naglasio na kraju, kod čitanja, prvog dana kada sam čitao ono, nekako mi je značajno zvučalo: Smrt fašizmu - Sloboda narodu! STOLICE, KRAJEM SEPTEMBRA 1941. Prva partizanska radio-stanica u Srbiji počela je sa emitovanjem krajem septembra 1941. u Stolicama, neposredno posle čuvenog partijskog vojnog savetovanja, Stanica je imala snagu 40 vati a zarobljena je u borbi sa jedinicama 407. nemačke divizije. Štab Valjevskog partizanskog odreda odredio je borca Isidora Brdariča (inače radio-amatera) da preuzme zaplenjenu radio-stanicu, osposobi je i stavi u pogon. Zatim je dobio zadatak da se sa radio-stanicom javi u Stolice. Tamo se tada nalazio Vrhovni štab, ali Brdarič to nije znao... BRDARIĆ (danas penzioner, živi u Beogradu): Nisam znao gde sam upučen, niti mi je ko rekao da ču u Vrhovni štab, odnosno Centralni komitet. Došao sam u Stolice gde su me dočekala dva druga. Kasnije sam saznao da je jedan od njih bio Lola Ribar. Kada su videli stanicu (a bili su već obdvešteni da če ta stanica da se montira) pitali su me; - ~Da li je ispravna?” - „Ispravna je.” - „Da li radi?” - „Radi.” „Može li odmah da radi?” - „Može” - kažem - „odmah može”. „Dobro!” Otišao sam u jednu baraku, montirao sam stanicu. (Nemci su sve spretno udesili - antena je bila odmah tu, mikrofon, sve je bilo pripremljeno tako da sam odmah mogao da radim.) Jedan od drugova dao mi je Proglas Centralnog komiteta, od juna meseca. Pogledao sam ih, mislio sam da se šale (јег to ide u etar, na kraju krajeva!). Kaže: - „Čitaj”. Uzeo sam tekst, uključio aparat, mikrofon nemački na kome je pisalo „Neprijatelj sluša!” (feind hort mit).

20