RTV Teorija i praksa

radnom kabinetu mister Matrfersona”, zna da su tu reči upučene njegovoj mašti. 2. Umetničko opravdanje radio-drame može se nači i kad se pođe od samog dramskog dela. Jedno dramsko delo pisano je da bude igrano, da se glumi. Međutim, ono je i jedno književno delo, ono pripada umetnosti reči, i kao takvo može da se čita, i čita se, može da se čuje, i sluša se. To su tri umetnička doživljaja i svaki na svoj način ima svoje obrazloženje i umetničko opravdanje. Proglasiti prvi za apsolutan umetnički doživljaj, a ostala dva, čitanje i slušanje jednog dramskog dela, kao blede kopije i osiromašena podražavanja, onako otprilike kao što fotografija jedne umetničke slike daje njen original, bilo bi neopravdano, iz prostog razloga što i izvođenje jednog pozorišnog komada na sceni uvek je samo jedna interpretacija, dakle - samo jedna mogučnost njegovog tumačenja. Mi smo videli, u toku ove godine, u istoj režiji Šekspirovog Otela, dva Otela, Živanovićevog i Ljubiše Jovanoviča, i dva Jaga, Miloševičevog i Plaovičevog. Da bismo izabrali, ako treba izabrati, jednoga od njih za „pravog" Otela ili Jaga, moračemo se zagnjuriti u Šekspirov tekst, da bismo se odlučili. I nije neverovatno da se lik jednog trečeg Otela tom prilikom pojavi u našoj mašti. Ne kažem da to mora da bude, ali postoje mogučnosti sa radio-dramom da jedne večeri, mahinalno otvarajući radio-aparat, začujem, ili začujemo, glas „pravog” Otela; јег upravo radio-drama raspolaže bogatim sredstvima koja dopuštaju da umetnički tumače jednu dramu za slušaoca. To bi morao biti visoki umetnički ideal radio-drame. 3. Polazeći od interpretacije već postoječih pozorišnih dela, radio-drama nailazi. rekao bih, na svoj svet, na svoja specifična izražajna sredstva. Ona mogu da posluže za umetničku kreaciju, otvaraju mogučnost pisanja komada koji vode računa o mogućnostima njenih

30