RTV Teorija i praksa

trećoj sobi, ja to morarn tako čuti, i tu počinje cela stvar: da neko šapuče u trečoj sobi i da ja zaista osečam da neko šapuče kada ргеко zvučnika slušam glumca kako proba i kako radi. Onda kažem: da, da, dobro je, dobro je, to zaista glumac šapuče - jedna žena ili jedan čovek šapuće u trečoj sobi. Mislim da reditelj mora stalno da ima na umu da se to samo čuje i da tek posle toga, sa izvesnim zakašnjenjem, vrlo dragocenim, u svesti nastaje još dragocenija slika. Film čini obrnuto. On pre svega vidi čoveka koji sedi u sobi ili slika zatvorena vrata sa šapatom iza, ali to traje vrlo malo, to su najkrači kadrovi. Off- kadrovi su najkraći, vi malo čujete i kamera odmah srlja da vidi tu nesrećnu ženu ili čoveka koji šapuču u trečoj sobi. To je Bergman, možda, u Kricima i šaputanjima. (Odlomak iz dužeg razgovora) Beograd, januara 1983. ARSENIJE JOVANOVIČ, reditelj - rođen u Beogradu 30.1X 1932, Diplomirao režiju u klasi prof. JosipaKulundžićana Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, 1957. Reditelj Narodnog kazališta u Zadru, Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu i Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je ostvario niz zapaženih dramskih režija. S uspehom režirao na sceni Ateljea 212. Dobitnik Oktobarske nagrade za režiju i-dva Zlatna venca na Festivalu malih i eksperimentalnih scena u Sarajevu. Učestvovao na Bitefu. Režira na radiju i televiziji. Za svoja radiofonska ostvarenja dobio je niz jugoslovenskih radijskih nagrada, kao i međunarodnih priznanja (Prix Italia). Arsenije Jovanović predstavlja izuzetnu rediteljsku umetnićku ličnost čija svestranost je osvedočena i u dramskoj pedagogiji: angažovan je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao profesor glume

43