RTV Teorija i praksa

praćenja filmova na televiziji za slepe leži i u tome što se u svom domu ili u domu svojih prijatelja uvek mogu obratiti nekome za dodatnu informaciju o onome što nisu uspeli da povežu. Pored toga porodica i prijatelji im gotovo uvek čitaju titlove. Lakše je slepome čitati film koji traje sat-dva, nego celu knjigu. Ovim nikako ne želimo da umanjimo značaj čitanja knjige kao neposrednog načina upoznavanja sa delom autora čiji je roman filmovan. Kada bi se malo marljivije posvetili shemi zvučne simbolike u crtanim filmovima slepi bi ih sasvim uspešno mogli pratiti uz postojeću sinhronizaciju teksta. Sa sigurnošču možemo reći da se ova simbolika sa lakočom može odgonetnuti, јег u priličnoj meri odgovara onome što slika objašnjava, mada ima i suprotnih primera. Međutim, opšti utisak je da bi zvučni efekti mogli biti malo prirodniji. U nekim slučajevima oni su veštački izmontirani, a mogučno je bilo upotrebiti stvarni zvuk iz prirode sa simboličkim značenjem, čime bi se umanjile teškoče u razumevanju njihove simbolike. Drugi razlog privrženosti slepih lica televiziji se verovatno nalazi u kvalitetu tona. Kvalitet tona postignut na običnom teievizoru može se dobiti na vrlo skupom radio-uređaju. Poznato je zbog čega je to tako ali ... Sledeći razlog obraćanja slepih televiziji je sadržan u prethodna dva. Naime, kamera stiže tamo gde mikrofon nije stigao. Ovo ćemo ilustrovati sledećim primerom: Kada na radiju slušamo izveštaje sa ratišta čujemo samo glas spikera. Na televiziji se pak uz isti izveštaj emituje i film koji u sebi sadrži tonski zapis dovoljan da slepima dočara strahote i užase rata. Bilo bi dobro kada bi se taj tonski zapis čuo malo jače i potrajao malo duže pre i posle teksta koji čita spiker. Kada se na radiju emituju putopisi spiker čita tekst dok nam opisani kraj dočarava muzika. Na televiziji tekst je praćen zvucima prirode opisivanog кгаја, što veoma uspešno doprinosi doživljaju čak i kada se slika ne vidi. Ipak ne treba pomisliti da je televizija ispravila sve nedostatke radija. Ovde mislimo na intervju sa strancima.

50