RTV Teorija i praksa
9
istim usmenim pesmama i pričama koje se rado slušaju s . Efekti ovako prenetih poruka daleko su veči zbog same činjenice da je auditorij daleko veći. Nije slučajno izrečena konstatacija da je radio u zemljama u razvoju izvršio čitavu revoluciju u kultumom preporodu, pogotovo kad su se pojavili tranzistorski, baterijski radio-prijemnici. Razumljivo je da se tradicionalni oblici komuniciranja baziraju na autentičnim kultumim vrednostima, ali je činjenica, koju ne možemo potpuno da prihvatimo, da masovna sredstva modernog vremena najčešče prezentiraju kultume sadržaje iz drugih država i kultura. Postavlja se pitanje da li mogu u večoj meri ili potpuno masovna sredstva da počivaju samo na autentičnim vrednostima kulture sopstvene zemlje i da li je upoznavanje i prenošenje tuđe kulturne baštine štetno ili korisno. Mislimo da bi politika zatvaranja samo u sopstvenu kulturnu baštinu bila nemoguća a i veoma opasna po kultumi razvoj. Ona bi vodila osiromašavanju sopstvene kulture, izolacionizmu, i bez osnova uskračivala bi svojim građanima mogućnost upoznavanja svetske kulturne baštine. Realno posmatrano, nema opasnosti od štetnih uticaja poruka koje se mogu izvoditi iz emitovanja tuđeg kulturnog nasleđa, budući da Ijudi procenjuju poruku prelamajući je kroz prizmu sopstvenih normi, Prema tome, ne može se nametnuti neki sistem vrednosti ili ponašanja koji bi se otvoreno suprotstavljao sopstvenim vrednostima i kulturnim osobenostima. Naprotiv, može se samo govoriti o obogačivanju različitih kultura upoznavanjem jednih sa drugima. Uostalom, mnoge državne granice, naročito mladih, nedavno stvorenih zemalja u razvoju, veštačke su tvorevine i opravdano je pitanje šta je „sopstveno” a šta „tuđe” kulturno nasleđe, kad su Ijudi godinama živeli, družili se i razvijali svoje običaje, svoj folklor bez prepreka i bez sadašnjih formalnih državnih granica. Brojnost jezika u mnogim zemljama u razvoju ukazuje i upučuje i na bogatstvo kulturnog nasleđa najšire shvačenog. AJi, to je u ozbHjnoj meri po mnogim mišljenjima ograničavajuči faktor prezentacije tog istog
Biserka Cvjetičanin, Nada Svob, jordan Jelić; Kultura i nov medunarodni ekonomski poredak, Jugoslovenska komisija za Unesko, Beograd, 1982.