RTV Teorija i praksa

3. metodi zasnovani na činjenicama i ocenama; 4. metodi čiji je glavni elemenat informacija o činjenicama; 5. metodi koji su zasnovani na informacijama o ocenama; б- metodi koji se pozivaju na argument; 7. metodi koji ističu jedan element saopštenja - ooziv, obraćanje. Na kraju, Gajlevič konstatuje da metodi o kojima je govorio ne predstavljaju kompletan sastav metoda primenjivanih u propagandi, a opisi pojedinih metoda su veoma kratki - ne obuhvataju sve njihove odlike i mogućnosti primenjivanja, On smatra da bi ovoj problematici trebalo posvetiti opširniji rad, u kome bi se o delovanju nekih metoda govorilo sa psihološke i sociološke tačke gledišta. Povodom članka Mihala Gajleviča „Metodi propagandnog delovanja” Maćej Mrozovski (Maciej Mrozowski) je napisao članak „Politehnika propagande” On smatra da Gajlevičev tekst predstavlja u poljskoj literaturi nov prilaz propagandi koji se može nazvati „tehnička perspektiva”. Propaganda se ovde ne posmatra kao element „ideološke konfrontacije” već kao sistem metoda efikasnog delovanja. Ovaj „novi prilaz” zasnovan je na „tradicionalnim” teoretskim i metodološkim pretpostavkama, što znatno umanjuje njegovu saznajnu vrednost. Mrozovski smatra da su posebno polemična dva pitanja o kojima govori Gajlevič. Prvo je da se oblasti propagande i masovne komunikacije ukrštaju, iz čega (prema Gajleviču) proizilazi da neki metodi masovne komunikacije nisu istovremeno propagandni metodi Po mišljenju Mrozovskog, ovakvo gledanje je sasvim pogrešno, jer „nerna takvih metoda masovnog komuniciranja koji ne bi bili istovremeno metodi propagandnog delovanja”, pošto svaki metod može da bude korišćen i u propagandne svrhe. Drugo, shema propagandnog saopštenja, koju predstavlja Gajlevič, sugeriše da je propaganda posebna

292