RTV Teorija i praksa

Pre pronalaska pisma jezik je imao specifično prisustvo, te je društvo, koje je bilo povereno usmenoj tradiciji i pamćenju, pribegavalo svim sredstvima: rimi, ritmu, melodiji, ponavljanju zvukova i slika, tako da je reč, nabijena „kolektivnim senzibilitetom”, postala deo obreda i skoro „opredmećena”. Tada je znanje značilo mudrost i postojali su pravi „stručnjaci za pamćenje” a to je dovelo do uočljivih socijalnih posledica. Zvučna reč preknjiževnih kultura nestaje, ili jenjava, sa pismom, koje dovodi do jednog novog položaja jezika. Šta će se dogoditi sa pojavom nove revolucije u komunikaciji? Kakvo će mesto tada zauzimati jezik? Preobražaj će biti ne samo tehnički, spoljašnji, kao što bi bio, na primer, prelazak sa stereotipije na ofset. Pa ipak ćemo nastaviti - ukoliko smo to ikad i radili - da čitamo i uživamo u Homerovim ili Danteovim stihovima, da analizujemo i ispitujemo neko teško mesto kod Platona ili Kanta, kao što nećemo prestati dačitamo ili gledamo neke značajne ili zabavne sadržaje. Sasvim je površno misliti da se, kod svakog značajnog preobražaja, menja čovek u celini, kao da je on, u prgknjiževnoj epohi, na primer, nešto posve neuporedivo sa onim što je postao u narednim epohama. To što je mesto jezika različito, a i način na koji se organizuje kultura, pa i sam život, ne isključuje, već uključje da se u tom mestu restrukturišu i refunkcionalizuju konstante, na primer, jezička sposobnost, korišćenje oruđima, estetski zahtevi, epistemiološki povodi, duboke afektivne i emotivne sklonosti; da se, iako transformisan, potvrdi kontinuitet određene tradicije. Moći ćemo tada najverovatnije da se bavimo i umetničkom baštihom, s ispravnim übeđenjem da nema aktuelne proizvodne kulture bez određenog razumevanja njene istorijske dimenzije. Moći ćemo se njome baviti kao stručnjaci, na način kojiće se isto toliko razlikovati od današnjeg kohko je različit, u odnosu na prošlost, način na koji su se istoričari umetnosti bavili umetnošću kada su najzad mogli da raspolažu dobrim fotografskim arhivima. Moći ćemo se baviti umetničnom baštinom i kao nestručnjaci, na način koji će možda biti isto toliko različit koliko je u prošlosti, sa malim brojem dostupnih dela i kopijama male vrednosti, bilo teško pratiti umetnost, i koliko je

151