RTV Teorija i praksa

Ana Solmo

KAMENKO KATIĆ: UZGRED BUDI REČENO...

Biti i opstati na televiziji K. KATIC: U Televiziju-Beograd došao sam 1962. Do tada sam radio u Radio-Sarajevu, gde sam bio spiker. U to vreme smo emitovali prve sarajevske TV emisije iz Beograda. Svetolik Mitić me je zapazio i pomenuo tadašnjem glavnom uredniku Dragoljubu Trailoviću, da bih možda mogao da pređem u Beograd. BiJoje to više u šali rečeno, ali ja uhvatim „zdravo za gotovo“. Tada sam imao šest godina staža. U Sarajevu sam već radio i novinarske priloge, ali ovde sam bio primljen za spikera. Moje prvo radno mesto bilo je u Radio-Titogradu. A. SOMLO; Otkuda ti, Vojvođanin, u Cmoj Gori? K, K.:- Išao sam na Cetinju u Višu pedagošku školu. Konkurisao sam u Sarajevu za spikera, pre no što sam bio u Titogradu, ali su mi rekli da zbog vojvođanskog akcenta ne mogu da dobijem taj posao. Onda iz Sarajeva odem za Titograd i kažem da sam student iz Sarajeva. Ništa nisam slagao, sve je bilo istina, samo sam prećutao da sam iz Vojvodine. Mi, inače, imamo dobar naglasak kada ne otežemo. Zar ne? (Smeh Kamenka Katića je neodoljiv, zarazan, pa ipak, on pogledava u magnetofon nešto veći od kutije za šibicu i u očima mu se ocrtava trema. Pomišljam da mi se to pričinjava, jer kao i svi TV gledaoci pamtim svakodnevno pojavljivanje Kamenka Katića na ekranu koje je trajalo dve decenije, a i sada njegov siguran glas i srdačan osmeh sa ekrana ostavljaju utisak nonšalantne ličnosti.)

157

INTERVJU