RTV Teorija i praksa

А. Š.:- Kamenko Katić, moglo bi se reći, prototip je prave TV ličnosti. Probijao se sam, nije ga neka značajna ličnost dovela bila njegova zaleđina... Učio si zanat, menjao profesije u okviru televizije, imao mnogo strpljenja. Sećam se da si spavao u garderobi kada si se vratio iz vojske i nisu hteli da te prime. Bio si bez porodice, sredstava... Poslovi koje si obavljao nisu bili izuzetno vrednovani: spiker, organizator, reporter vremenske prognoze... ali ti si im veoma profesionalno prilazio... K. K.:- Svakom ovom našem televizijskom poslu treba pristupiti ozbiljno i svim svojim snagama. Mislim da sam i emocionalno bio angažovan. Iskreno sam se radovao kada sam mogao da najavim da će najzad biti kiše ako smo je očekivali. A možda ima veze i to što sam sa sela, pa mogu da cenim koliko pogodno vreme znači seljacima. A. Nakon tebe su se pojavljivaie zgodne cure, vrlo spremno najavljivale vreme, dovodile meteorološkog asa Zorana Popovića, snimale sunce, mesec, oblake, pa ipak nemaju popularnost koju si ti imao. K. K.:- Možda je baš to u pitanju što nemaju kontakte sa onima kojima je to namenjeno. Ne umeju da se obraduju kiši. A. Š.:- Ovaj razgovor u našem časopisu vodi se sa raznim TV ličnostima već pet godina, uvek sa istom temom; biti i opstati na televiziji. Da li je tebi i pored popularnosti bilo teško da opstaneš? Pamtim da je, i kada si jedva uspeo nakon vojske da ponovo radiš, nekim tvojim kolegama, zapravo koleginicama, smetao tvoj uspeh, da su stizala i pisma upućena TV pošti, u kojima se, navodno, tražilo da vremensku prognozu vode profesionalni „glasovi", mada su stizala na istu adresu i pisma oduševljenih giedalaca. Na Televiziji je oduvek postojala surevnjivost, ta borba za parče ekrana. Kako si je ti podnosio? K. K.: - Pa, bilo je teško. Patio sam, naravr.o, ali sam to krio. Nisam smeo da pokažem da znam ko piše takva pisma. Ali, to me je u stvari i kalilo i razvilo kod mene svest da radom čovek može sve da postigne i da sve ono što je dobro prema osnovnim programskim zahtevima, mora jednog dana da prođe. Nametnuo sam se radom. Ipak, želeo sam da radim nešto drugo, novo. Prvo je to bila emisija Sunce, oblaci, vetar u Informativnom progrtunu. Tu sam se izvežbao nai reportaži koju sam radio i za Nede\jno popodne i druge

162