RTV Teorija i praksa

А. S.:- А Ličani, da li su se javljali? K. K.:- Celo veče su telefonirali i oni koje ne poznajem. Bili su oduševljeni, tražili da se vidimo, da snimamo još o takvim stvarima. A. Š.:- Da li su Cigani gledali emisije koje si o njima pravio, o dcvojčicama koje rađaju decu, o mečkarima, kako oni reaguju? K. K.:- Kod njih to kratko traje. Ta emisijaje snimljenaposredstvom koleginice iz Radio-Smedereva. Posle togadolazili su dve tri ncdelje kod nje, održavali vezu, čak je pomogla da se neki od njih zaposle, ali nakon mesec dana su se ohladili, nestali. A. Š.: - K ada odlučiš da radiš neku emisiju i kreneš od ideje na teren. da li tamo obično zatičeš situaciju kakvu si očekivao i zbog takve pretpostavke krenuo ili se događa da taj put na licu mesta postaje uzaludan? Šta onda radiš? K. K.:- Kako kad. Obično procenim da možemo da radimo, a neki put se zaletim i ne shvatam, kasno uvidim da ću teško realizovati ono što sam predvideo. Događalo mi se da sam morao da odstranim iz filma Ijude sa kojima sam razgovarao, koji su učestvovali. lako su pred mikrofonom obećavali mnogo, bili zanimljivi, kada smo počeli da snimamo potpuno

Arh. Miki Lazarevič: llustracije za vreiuensku prognozu ТЛ Beograd

164