RTV Teorija i praksa

А. Š.:~ Како uspevaš da stvoriš atmosferu u razgovoru, da se Ijudi opuste, ne plaše karnere? K. K.: - Radili smo desetak godina zajedno, znaš da sam po prirodi prisan. lako sam se toliko puta pojavljivao, ne volim ni mikrofon niti kameru, a atmosferu uspevam da uspostavim još pre snimanja, jerpočnemodarazgovaramoi kasnije kada krenu kamere ja kažem da to uopšte nijebitno, danastavimo normalno da pričamo, da je bitno što ovako razgovaramo i da se ponašaju obično kao i do tada. A. Š.:- Ipak me je iznenadilo kada sam čula da ne voliš kamere, mikrofon... K. K.: - Pa, naravno da ne volim, jer moram da pazim šta govorim. Evo, dok sada snimaš ovaj razgovor ja sam primoran da razmišljam kako da sklopim rečenicu. Sasvim bismo drugačije pričali. Nikada ne govorim pred mikrofonom onako kako pričam inače, Ja spadam u te... A. S.:- Deluješ krajnje ležerno kao da govoriš bez ikakve ograde, autocenzure. K. K.:- Vodim računa o tome da budem ležeran i lukavo skrivam tremu. To mi je Minja Dedić rekao posle dve tri godine mog pojavljivanja; „Dobro vi to radite, lukavo skrivate tremu i sve 05ta10..." Sećaš se kako nas je učio? Mnogo smo od njega naučili. Koristilo nam je sve što smo od njega saznali o koncentraciji, dikciji, izgovoru, to i danas primenjujemo... ali da se vratimo na ~prisnost“ sa gostima emisije. Evo, recimo, kada su mi bili u gostima perjari, Cigani, pa kasnije mečkari, ili u trećoj - maloletne majke, prišao sam im kao da sam jedan od njih. Rekao sam im đa mi je prababa Ciganka bila. A otkud znam i da nije? A oni se oduševe, opuste, pa mi gledaju u oko. Jedan od njih kaže; „Ima bič u oku, ne laže! Oni veruju da se svakom Ciganinu, s obzirom da imaju konje, ogleda bič u oku. AJi, ja uvek imam tremu; da li ću ja to usped da snimim, da završim, da li će proći na programu, da li novac utrošen za emisiju nije bačen... A. Š.:- Pa ipak si ostao na feleviziji, mada si stalno bio u nekoj psihozi, da li ćeš se sam održati, da li će emisije valjati. Da li ne misliš da si suviše vremena, zapravo ceo svoj radni vek uložio u ncšto što je možda ipak efemerno? Da li je efemerno? K. K.;- Mi zavolimo ovaj posao i пе vidim nikakvu drugu profesiju kojom bih mogao da se bavim. Nekada sam želeo da studiram veterinu i postanem veterinar, ali nikako nisam

166