RTV Teorija i praksa

Uve Frajsel beleži doživljaj nekorumpiranog inspektora pošta koji se iznenadno susreće satelekomunikacijom u sasvim drugačijem obliku, a Bernd Luterbek suprotstavlja formu naučnog referata literamoj zbunjenosti. Ingeborg Drevic se više bavi stvamošću i problemima koje ona nameće nego budućim promenama, a Mihael Klaus problemima zemalja u razvoju koje će se u budućnosti suočiti sa pojavom izmenjenih informacija posredstvom novih medija. Karl Amer u formi science fiction Orvelovog sveta razvija tezu o čoveku kao žrtvi sopstvenih pronalazaka, a Herbert Franke vraćajući se u istoriju medija poredi pismo sa kompjuterskom komunikacijom, što čini i Jens Hagen podrobnije pišući o prirodi te komunikacije. Peter Vajdhas se bavi upoređivanjem različitih medija dolazeći do zaključka da knjigu u bliskoj budućnosti treba tretirati kao protivrečan medij. Urlih Mikenberger istražuje kompjuterski sistem kao dominantno oruđe, poredeći ustavnopravna načela sa mogućnosthna demokratije s jedne strane, i prava pojedinaca s druge. Hajnrih Širmbek izlaže načela jedne filozofije tehnološkog razvoja, čime se, па izvestan način, bavi i Osip Flehthajm koji veruje u humanost novih medija. Poslednja dva priloga pišu Suzan Peč (o video i kompjuterskoj umetnosti) i Jirgen Gabel o pojmovnim određenjima novih medija.

175