RTV Teorija i praksa

PRVOSLAV RALIĆ: Jovanovići su porodica koja rnora, po mom mišljenju, da deluje zarazno, a to znači da širi odgovomost i upitnost prema našoj savremenosti. Time sam hteo da kažem da to nije forumska i teorijska kritičnost, često puna formalizma i apstrakcije. već kritika svakidašnjeg života izkogaističeinjemu se obraćai otuda plodnost ove emisije, koja je umela da kritiku izvuče iz Ijudske svakodnevice i da je baš toj svakodnevici i uputi. Branislav Đuričić nije nestrpljiv čovek, on zna muke na putu ka novom čoveku, on zna sav teret nasledstva staroga društva koje danas pritiskanaše društvo kao mora. Mnogepojave nismo mi u socijahzmu stvorili, posebno опе koje on veoma uspešno žigoše; Ijudski egoizam i privatističku stihiju, ali smo mi te pojave prigrlili u miraz i nasleđe. BRANISLAV JOVANOVIČ: Nije reč o satiri, to je satira, oplemenjcna humorotn. Dakle, ono štojenajvećidometkojimožeda se postigne u jednom takvom žanru. Mislim da je vrlo važno kako je locirana emisija koja je sada prevashodno radiofonska. Ona je, dakle, totalno u svom mediju, što je podvig. To je jedinstven primer, pre svega zaslugom autora, a onda angažovanjem kolektivne svesti da je ovakva emisija potrebna i uređivačkog koncepta koji jednu takvu stvar održava i пе samo održava nego želi i da je unapredi. MILUTIN MILENKOVIĆ; Mislim da je to danas najjači satirično-humoristički ili satirično-društveni komentar, pa i ne satirični, već lako kozerski komentar koji uopšte imamo u našim masovnim medijima. Međutim, efekat čitanja i slušanja ovih priloga apsolutno nije isti, možda je šteta štampati tu materiju, ličnosti i atmosferu treba razvijati, možda i dopunjavati. RADOMIR ĐU R10: Autor je pokazao da nije tačno da radio ne trpi serije. TrebaJo bi ipak razmisliti i o drugim oblicima serijskog prikazivanja. Možda bi kratka drama, u seriji koja di se nastavljala. bio jedan od izazova.

60