RTV Teorija i praksa

ВАВА MILJA: Deco, ne znam šta da vam kažem, majke rni... tolike godine provedosmo zajedno (plače) tužila sam s vama... kad ste dolazili kući ko dva groba... Ваг mi je ovo detence ispunilo život... ko tikvu semenje... Nemoj da plače, babino 1ep0... (Baba Milja daje dete.J... Idi sine, idi... MAKICA: Nemoj, baba, nemoj... RADIŠA: Pa, dođi nam... znaš... BABA MILJA: ’Oću... RADIŠA: Dođi kad imaš više vremena. Samo da se mi malo skućimo, ima da imaš ’de da sedneš... MAKICA: Ljubi babu, Ijubi... RADIŠA: Hvala, babo, hvala... BABA MILJA: Ajde, nek vam je sa srećom. RADIŠA: Ajde... Novi stan. Stan je skoro potpuno prazan. Sto, dve stolice, krevet. RADIŠA: Tati... ’Oće tati da ugrize nos... Tatin kaka-laka... MAKICA: Ostavi to dete... Joj, Radiša, svog si ga izbalavio. RADIŠA: Volem ga, Makice. MAKICA: Ma, grebeš ga, Radiša... RADIŠA; Buć... buć... mali... Znaš, danas kad sam se vračo s posla, nešto razmišljam... ko da mi se odjednom otkinulo u glavi... MAKICA: Idi, Radiša, šta ti fantaziraš!... Nismo ti mi zagovorancije. RADISA; Pa, jeste... nismo, al’, odjednom, ko da mi nešto kvrcnulo... časna reč... ne veruješ? MAKICA: Što da ti ne verujem?... КоГко treba čoveku pa da bude srećan! RADIŠA: Jeste... Kad se razmislim, mi smo srećni sada... majke mi... je Г... MAKICA: Pa ja, Radiša, nikad ne bi’ verovala... Sad, kao da je moje... na časnu reč... RADIŠA: Sad imamo i dete, koi’ko smo ga želeli! Je Г, Makice, kol’ko si ga ti želela? MAKICA: Ih. kad bi znao kol’ko sam ga želela! RADIŠA: Eto, sad ništa nam ne fali! Imamo dete, dobili smo stan... Sad ja još da položim za t0... tog kvalifikovanog... I šta nam više treba? Cekaj, Mako, pusti ga, nemoj... ’teo sam nešto da te pitam, a ne znam... nećeš da mi se po’smevaš! MAKICA: Pa neću, Radiša, neću, što, majke mi! RADIŠA: Slušaj, znaš, trebalo bi sad da počnemo da štedimo... za školu detetu... MAKICA: Školu? Di je škola, bog s tobom, Radiša?! RADIŠA; Jeste, al’ znaš kako Zmaja kaže... Zvono.

258