RTV Teorija i praksa

Ana Šomlo

ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: PROSUTE REČI

Biti i opstati na televiziji

Zaharija Trnavčevića upoznaia sam novembra 1964. kada je došao na beogradsku televiziju. Bio mi je urednik u Emisiji za selo. Putovali smo zajedno. Seljaci su ga dočekivali kao svetog Nikolu, sa mnogo poštovanja i zahvalnosti zbog neposrednosti kojom im se obraćao, korisnih saveta koje im je davao i vode koju je u neka sela uspeo da dovede, kao i podizanja malinjaka koji su ih izvukli iz bede. Za njega kiša, sneg, led nisu bili nikakve ргергеке, kao ni neizgrađeni putevi kojima smo često putovali i pešačili. On je pravi poslenik televizije, ono što bi ona trebaio da bude. Ana Šomlo: Novinarstom si se bavio i pre no što si došao u Televiziju? Zaharije Trnavčević; Prvog decembra biće 38 godina kako sam počeo da radim. A.Š.: Izvesno vreme bio si u rubrici unutrašnje politike, bio si voditelj u Dnevniku tako da si morao da budeš u toku svih političkih i društvenih zbivanja. Ostalo vreme posvetio si ug/avnom privredi. Z.T.: Poljoprivredi! To je bio jedan mali izazov kome nisam mogao da odolim. Stekao sam imidž i ugled kao novinar agrarne problematike, ali pokazala se potreba da neko ~pokrije“ Reflektor, da vodi Dnevnik... i ja, da bih demonstrirao, ne toliko pred sobom, već pred drugima koji su mislili da mogu da se bavim samo

261

INTERVJU