RTV Teorija i praksa

Z.T.: Misliš tamo gde su ovlašćenja? Televizija sama po sebi ima izvesnu snagu, ali pitanje je umeća ko se koristi tom snagom. Zaista verujem u prave prezentatore koji umeju da formulišu prave interese onih koji ih. slušaju, kojima su upućeni, koji to očekuju i, najzad, i piaćaju. Ako se podudari da na jednom tako snažnom uticajnom mediju budu Ijudi kao što je, recimo, Goran Milić, Kosara Balabanović, kao što su to drugi novinari kojima se veruje, onda misiim da to ostavlja trag i ima pravi efekat. Što se tiče toga da li moje inicijative stižu ~gore“, bar što se mene tiče, ovaj posao koji mi obavljamo u Znanju imanju već četrnaest godina, ostavlja tamo traga, aii to je samo blagonaklon stav, a manje želja da se svi ti elementi i činjenice koje mi iznosimo uzmu za neki dosije i da se na temelju toga „окгепе list“ i prenese u drugom smeru. Recimo, postoji na selu prećutna utakmnica ko će izgraditi skuplju kuću, da zaseni i baci u očaj komšiju, a istovremeno su to skupe, glupe i promašene kuće koje niko ne može da zagreje. Mi se tom rubrikom „kuća po meri“ bavimo, možda, osam godina. U te kuće i kapije ijudi su ulili mnogo svog znoja prolivenog u Beču, Parizu ili ovde, a služe samo da bi se čovek potvrdio kao važna, imućna ličnost. Niko nikada nije rekao: na temelju tih informacija koje ne prestaju, mi moramo da se zamislimo, da vidimo šta treba uraditi. A.Š.; Pamtim da smo pre dvadesetak godina nosili u neka sela projekte kuća kakve bi bile pogodne za seosko, domaćinstvo. Bilo je to u okviru Emisije za selo. Z.T.; Da, u selo Tavnik kod Lađevaca nosili smo projekte. Postavlja se pitanje: šta je zadatak nas, televizijskih novinara? Da li mi treba da nosimo projekte, ih bi to trebalo da čini neki lokalni zavod za urbanizam? Možda bi oni trebalo da predlažu i nude seljacima nacrte za kuće, savetodavnu službu koja bi mogla da pomaže seljacima u realizaciji pogodnih nacrta. To što se novinari time bave odražava njihovu Ijubav prema ovom segmentu društva, želju da pomognu, a istovremeno i jednu blagu zabludu da oni mogu mnogo da učine, jer je očigledno da to niko ne radi. Pa po principu bolje iko nego niko, bave se i tim poslom, a u takve spadam i ja.

267