RTV Teorija i praksa

sam da studiram filozofiju, ali nisam završio. Bio sam u Partijskoj školi, gde sam bio jedan od trojice najboljih. Bilo je to vreme kada se poštovalo ono što ti savetuje Partija. Upisao sam se da poslušam glas Partije, ali sam na nesreću naišao na profesore koji nisu umeli da nađu put, već su se više razmetali nekom svojom kvazi-retorikom i onda me je sve to odvratilo... A.S.: Ne čini li ti se da smo sada otišli u izvesnu suprotnost, da se ponašamo skorojevićki? Do te mere nam je postalo bitno zvanje ~mr“, ~dr“ da se prave vrednosti posmatraju formalno. 7a mene doktor nauka ireba da bude naučnik koji otkriva neki novi sistem, virus, lek, istraživač koji prezentira nešto sasma novo, značajno. _ Z.T.: Radeći Reflektor bavio sam se i tim temama, a kasnije i u emisiji Nešto čelvrto. U tom programu gost je bio sociolog, profesor Radomir Lukić, a naslov priloga „Zvanje ili znanje“. Sta mi hoćemo? Sudeći po svemu, kada čovek posmatra našu sistematizaciju, više se daje na zvanje VSS ili doktor nauka no što bilo koga interesuje šta ti znaš. Najbolji dokaz za to je Pravilnik o sistematizaciji Televizije Beograd, gde danas niko ko nema visoku stručnu spremti ne može da postane novinar. Ali, ja nisam meritoran da o tome govOrim, jer sam sam u takvoj poziciji. A.Š.: Kada sam li rekla da je trebalo da se baviš teorijom dl politikom, nisam mislila na obrazovni aspekt novinarg, vec na njegovu nemoć da uliče na promene u društvu onuko kako bi to poUtičari mogli kada bi imali odgovarajuće stručno obrazovanje, a šlo se tiče novinara, česlo se ispostavilo da su, baš na našoj Televiziji najbolji novinari bili čak i bez gimnazije. Z. Г.: Mogu, mada nisam u situaciji da sudim o tome, da se distanciram i da imam tri fakulteta i tri doktorata nikad ne bih rekao: ko mu je kriv što пе može da bude novinar, nek završi prvo fakultet. Uostalom, po našim jugoslovenskim merilima Korbizije ne bi mogao da bude ni

269