RTV Teorija i praksa

Prilikom komponovanja emisije, kako mi se učinilo, Boda Marković koristio je i primenjivao, uglavnom, muzičke principe, uvek strogo vodeći računa o tematskom sadržaju. Tako je veoma spretno i efektno, logično i jasno, sučeljavao kazivanja Dušana Matića sa sećanjima i svedočenjima sledbenika njegove poetske avanture. Tako reći sinkopirano, slušaocima su prezentovane reći samog Matića, a posle njih sećanja Vuka Krnjevića, pesnika Borislava Radovića, romansijera Slobodana Selenića i dr. U njihovim izlaganjima, snimljenim naknadno, u različitim vremenima i prilikama, bilo je čudesnog sklada sa onim što je svojevremeno govorio Matić. U toj činjenici vidim i najveću vrednost čitave emisije a tako i punu opravdanost Markovićevog scenarističkog i rediteljskog postupka. Zatim, ne treba prenebregnuti da je Markoviću pošlo za rukom da obuhvati sve najvažnije tokove Matićevog pesništva, bilo dokumentarnim materijalima, bilo pesnikovim stihovima. Upravo navođenje stihova u emisiji bilo je majstorski komponovano, isto kao i njihova interpretacija i zvučna prezentacija. Ako kažem da je Marković iskoristio snimke interpretacija Slobodana Aligrudića, Ljube Kovačevića, Branka Pleše, Radeta Markovića, Milutina Butkovića, Save Jovanovića, Tamare Miletić i Rastislava Joviča, onda slobodno mogu reči da je pred slušaocima istovremeno bila i jedna mala antologija sjajnih recitatora Matićeve poezije, koji su znali i umeli da poniru u pesnikovo smisaono tragalaštvo. Ne treba mimoići ni činjenicu da je Boda Marković u radiofonskoj poemi o Dušanu Matiću, pored fiksacije tematskih ciklusa iz njegovog dela, uspeo da slušaocima otkrije čitavu pesnikovu životnu dramu — počev od vremena prvog svetskog rata, kada je, povlačeći se sa srpskom vojskom, otišao i školovao se u Francuskoj, sve do poslednjih časova u jednoj beogradskoj bolnici. Pri tom, uspeo je i da prikaže Matićevu pesničku avanturu, koja se tokom vremena pretvorila i u životnu i koja je vazda nastojala da nemogućno pretvara u mogućno. U izboru muzike Jugoslava Bošnjaka Boda Marković je imao adekvatnu tonsku osnovu za radiofonsku poemu koju je skladno zasvodio stihovima Anđeo je došao po