RTV Teorija i praksa
ništa nas ne otkriva tako jasno i dramatično kao fenomen novokomponovane narodne muzike (Žarko Korać): folklor је postao osnovno sredstvo uveseljavanja, a zvezde te muzike sinonim zdravlja, dobrodušja pa i nacionalnog identiteta. Zar da se odreknemo zdravlja i identiteta? Nije potrebno mnogo mašte da predvidimo šta će o nama misliti nove generacije kroz 20-30 godina. Snabdevamo ih „sjajnim” podacima: finalnu selekciju pravi „masa” od onog što joj se nudi. Nije beda u masi, koliko u ponudi' Ako nam je za utehu, ponuda dolazi od industrije ploča i kaseta, ali život ponude počinje u akcijama i na talasima republičkog i našeg radija. Primeri Radio-Zagreba, Ljubljane ili Skoplja, pokazuju suprotno; zašto smo sigurni da „masa” jedino obožava novokomponovanu narodnu muziku, naš pojam velikog tiraža? Da napomenem da pre nekoliko dana za Verdiiev Rekvijem u ~Sava”-centru nisu mogle da se dobiju karte, da se za film Amadeus čeka u redu, itd. U isto vreme stoji čvrsto činjenica da je Beograd centar novokomponovane muzike i da izvrsno sarađuje sa drumskim mehanama i šatrama duž Ibarske magistrale. Ko ne veruje može da banči uveče po Ibarskoj magistrali pa svoje „raspoloženje” da nastavi izjutra uz istu muziku na, npr. Poselu Radio-Beograda. Drugim rečima udarni termin nam je špriceraški, a Ibarska magistrala se sliva na kalemegdansko Poselo kao obnovljena trasa turskog nadiranja: autohtona narodna muzika, stvarni identitet naroda, prognana je u neposećene zvučne muzeje i prisilna radijska geta. Služi kao adut za potkusurivanje i dokaz da još postoji. Ispunjava formu; pitanje nije zašto je pretežno prisutan kič, nego zašto, toliko Ijudi sa kojima živimo I delimo ovaj grad troši isključivo takve sadržaje? šta radimo za sloj Ijudi koji je bio übeđen da je pošteđen dodira sa tiražnim folk-zvezdama, a zatečen je njihovim agresivnim reklamiranjem u udarna vremena? Ovim pitanjem se u Radio-Beogradu otvara, na izgled začaran krug. Postavlja se pita.nje: gde je protivteža toj muzici. Čime mi bijemo bitku? Uz mnogo „lomova”,
220