RTV Teorija i praksa

Ra/voj programa pratilo je i osavremenjivanje i/ra/a. kao i načina pre/entacije govornih, mu/ičkih i govorno-mu/ičkih emisija, a tome su doprinela nova tehnička i tehnološka rešenja, koja su omogučila ~i/la/ak” i/ studija i prisustvo radija na svim relevantnim mestima /bivanja Ove promene odra/ile su se i na mu/ičke emisije, ali su se danas paralelno /adržaie klasične forme pre/entacije mu/ike i počele da stvaraju i da se potvrđuju emisije sa novim „preiomom” Klasične tipove mu/ičkih emisija sa najavom karakteriše prisustvo komentatora, radio-spikera, koji saopštava pisane podatke neophodne /а pračenje mu/ičkih dela I/ ovih podataka slušaoci mogu sa/nati ime autora, na/iv dela i opus, imena svih i/vođača - solista, ansambla, dirigenta Tako su tokom 1985 godine, u evropskoj Godini mu/ike u којој je obeležena 300 godišnjica rođenja Baha, Hendla i Skarlatija, slušaoci Stereorame mogli da prate Bahove duhovne kantate. Francuske i Engleske svite. Dvoglasne i Troglasne invenciie. koncerte /а solo instrumente - violinu i violončelo, čembalo, /а jedan, dva, tri i četiri klavira, /а ra/ne druge instrumente, sonate i partite, Male preludije i fuge, preludije i fuge i/ Dobro temperovanog klavira. i/bor deia /а orgulje. svite /а vioiončelo solo, Italiianski koncert. Goldberg variiaciie. Umetnost fuge. Način pre/entacije ovih dela prika/an je na p-ntneru emisije Stereorama od 28 XII 1985 godine, u čijem је nastavku /atim emitovan tekst Konstantina Vinavera posvečen lohanu Sebastijanu Bahu, vremenu u kome je živeo i uslovima u kojima је radio i stvarao kantate Zbog ograničenog prostora dajemo samo prika/ strukture emisije be/ integralnog teksta K Vinavera.

21