RTV Teorija i praksa

proučavanjem Bahove tehnike komponovanja Tekst koji objavljujemo u večerašnjoj emisiji predstavlja dakle samo deo brojnih Šenbergovih studija o Bahovoj mu/ici. U njemu su /načajna tri momenta: prvo. da se Fugom u h-molu br. 24 iz Prve sveske Dobro temperovanog klavira Bah otkriva kao prvi kompozitor koji je oblikovao temu od svih dvanaest tonova temperovane skale i iskoristio mogučnosti које proizilaze iz toga u odnosu na kompo/icionu strukturu dela: drugo. da u pojedinim fugama postoje tendencije ka hromatskim alteracijama izra/ito nezavisnim po svom karakteru i funkciji u delu, što takođe podseča na postupke unutar dvanaesttonske kompo/icije, i treće. Bahovo osobeno oblikovanje tema koje se u pojedinim kompozicijama, kao što је Umetnost fuge. pokazuje kao nukleus čitavog kompozicionog procesa. U „Traktatu o kontrapunktu” Šenberg to tumači „као osobeni koncept melodijskog osečanja”. Šenbergova razmišljanja o Bahovoj muz.ici rasuta su po raznim spisima i zbirkama; posmatrana odvojeno mogla bi da ostave utisak fragmentarnosti. No, kompletan uvid koji se dobija sastavljanjem tih različitih delova u jedinstvenu mozaičku sliku, otkriva Šenberga kao začetnika novog pristupa Bahovom opusu Na tim osnovama ra/vili su svoje teorije Dalhauz i Bulez, a u praktičnom, kompozicionom pogledu i Šenbergovi učenici Alban Berg, koristeči Bahov koral u svom Koncertu ?a violinu i orkestar. te Anton Vebern svojim