RTV Teorija i praksa

da је daleko značajnije od toga određivanje prirode filmske muzike, a videli smo da je u osnovi tog kvaliteta njena primenjena uloga. Njena je bit u nameni, u upućenosti na sprezanje sa vanmuzičkim sadržajima, što znači daje ona pre svega primenjena umetnost i da, prema tome, nosi i sve karakteristike primenjene muzike. Može se postaviti i pitanje da li je uopšte bitna ta razlika između umetničkog i zanatskog kada sejadi o filmu i šta bi se sve moglo okarakterisati kao zanat u mnogobrojnim i raznovrsnim poslovima u procesu njegove realizacije. Jednoje sigumo, a to je da u takvom složenom mehanizmu problem promišljenog prilagođavanja postaje izuzetno značajan i osetljiv, paga možemo slobobno okarateristati kao stvaralačko prilagođavanje. Takva funkcionalna muzikauklapa se skladno u film i predstavlja dopunjujući deo onoga što on izražava, a što se može smatrati i delom njegove istorijsko-društvene uslovljenosti. Paralelno razvijanje višeslojne materije ftlma koji treba da bude umetnička cćlina, kreće se u nekoj dalekoj saglasnosti sa razvojnim pravcima realnog dmštva. Zato i linija muzike, podržavajud ostale slojeve u ovom tkanju, dolazi posredno u harmoničan odnos sa širokom osnovom dmštvene svesti ili, kako bi to гекао Adorno, ona potvrđuje da u umetnosti ništa obavezno ne uspeva ako ne može da upije u sebe istorijsko stanje svesti i iskustvo, koji su deo i njegove vlastite supstance.

194