RTV Teorija i praksa

približavala premijera, led se među nama topio. Našli smo nit uzajamnog razumevanja. Sergej Sergejevičnam je odjednom postao veoma blizak a njegovo stvaralaštvo razumljivo. I danas mogu datvrdim” - završava Ulanova - „daje originalno, neobično duboko stvaralaštvo Prokofjeva odigralo ogromnu ulogu u mome umetničkom životu, pre svega tu mislim na njegove balete, a među njima baš na partiju Julije koju übrajam među svoje najomiljenije.” Takođe vredi pomenuti i izjavu Dmitrija Šostakoviča koja na sintetičan način ukazuje na velike stvaralačke domete Prokotjeva; „Svojim stvaralaštvom obuhvatio je sve žanrove muzike. U toku pedeset godina rada napisao je preko 130 opusa među kojima se nalazi osam орега, sedam baleta, sedam simfonija, deset instrumentalnih koncerata, preko trideset svita i mnogobrojna vokalno-simfonijska dela kao što su oratorijumi, sonate i niz kompozicija za klavir. Posebno poglavlje predstavlja njegova muzika za pozorište i film. I pored raznovrsnosti formi - piše Šostakovič - sva dela Prokofjeva odlikuju se jasnim samo njemu svojstvenim stilom. Zato i nije čudno što je muzička terminologija obogaćena takvim terminima kao što su pokofjevovska melodioznost, prokofjevska kadenca, ili instrumentacija”. Sve to potvrđuje da je Prokofjev uneo u rusku muzičku kulturu ogroman i neprocenjiv ulog. Na genijalan način je nastavio stvaralaštvo ruskih klasika - Glinke, Musorgskog, Čajkovskog, Borodina, Rimskog-Korsakova i Rahmanjinova. POVODOM SMRTI HAROLDA LOJDA Harold Lojd, jedan ođ sla\ nih komičara „zktnog doba” američke burleske umroje u sedamdeset sedmoj godini života. Ovog junaka nemog filma, koji se bolje od mnogih snašao u eri zvučnog filma, publika se seća i kao komičnog tipa sasvim suprotnog Basteru Kitonu. Lojd nije lako našao sopstvenu fizionomiju; okrugle naočare i večito isti, naivno-optimistički osmeh, nastali su kao plod dugog lutanja. Put od Vilija Vorka do Lonsam Ljuka bio je utoliko teži što Lojd nije raspolagao karakterističnom spoljašnjošću.

206