RTV Teorija i praksa

ideje medija, zloupotreba političke ideje. To da li će ostati trag o Silviji Luks kao o televizijskom novinaru me zapravo ne zanima. Trudila sam se, ne tvrdim da sam uvijek uspjevala, vezati svoje ime ne isključivo za sliku na ekranu, već za određenu ideju, a ta određena ideja je: nema ničeg bez čovjeka. To je moje duboko übjeđenje: nema socijalizma, humanizma nema života bez čovjeka. Dogod budemo zaboravljali Ijude i uništavali ih, mi ne rnožemo ništa svoriti. I zato kažem televiziji: hvala joj, jer sam postigla sebe. Da sam radila neki drugi posao možda ne bih imala tako koncentrirane i tako mnogobrojne mogućnosti da prije upoznam sebe i stavim u odnosu na svijet. Sada bih odgovorila i na Vaše osnovno pitanje: biti i opstati na televizijL Ja sam pojava na Televiziji, ako smijem tako reći, tvcflim - ne slučajna, razlozi postoje još u mom djetinjstvu. Opstala sam zato što se nisam televizijom služila da bih postigla neke društvene ili paratelevizijske ciljeve. Merie je interesovala televizija. Da sam imala bilo koji predumišljaj, kao politički, recimo, vjerojatno ne bih opstala. A „biti i ostati“ mogu samo Ijudi kao što je Angel Miladinov. On je ostao, mada fizički nije opstao. On je poginuo, na žalost nas mnogih. Mislim da suština nije u „opstati". Ja ću vjerojatno opstati na televiziji i nemam predumišljaj da ostanem, ja nemam niti sposobnosti niti tu karizmatsku veličinu koju je Angel Miladinov imao - da ostanem. AŠ.: Kada sam u ovom Časopisu počela razgovore sa lemom „Biti i opstati" onda to nije podrazumevalo ostanak u smislu večnostinego opslanak n smislu životarenja. Mnogi Ijudi su iza ili ispred ekrana, a ništa ne znače. Ovo je jedna - ireča dimenzija - ostaii zauvek. Ovaj razgovor vođen je 15. januara 1986.

228