RTV Teorija i praksa

prostorijama oblepljenim raznobojnim tapetima. Kod onih koji sede u crveno obojenim sobama übrzava se puls i lupa srce, ali zato oni koji sede u plavim prostorijama postaju apatični i sanjivi.) Iskusan pređavač zna da susret ne treba održavati u sali za mitinge ako auditorij predstavlja desetak Ijudi. Dobra domaćica sadrži u sebi talenat umetnika reditelja i rekvizitera. Ona unapred razmišlja o svemogučim mizanscenima (mada će se truditi da ih ne nameće gostima). Socijalni psiholozi su pratili kako se smeštaju posetioci kafea koji dolaze na službene ili intimne razgovore. Pokazalo se da najčešće pretpostavljamo mesto u uglu izbegavajući, ako je to moguće, da sednemo pored nekog ili da razgovaramo ргеко stola (poslednje je karakteristično za „suparnički” tip kontakta). Istražujući motive sličnog pretpostavljanja naučnici su uveli psihoioški pojam „kontakt očiju”. Ova komponenta živog kontakta nije manje važna od razmene replika. Kao u pozorišnoj predstavi on prelpostavlja svoje pauze samo s tom razlikom što su ovde pauze deo te iste radnje. U stvari, treba da zamislite da sabesednik celo veče na prestaje da vas gleda. Vrlo brzo ćete početi da se osećate neprijatno (~U čemu je stvar? Možda nešto nije u redu s mojom frizurom? Da nije loše vezana kravata?”). Oduvek se smatralo nepristojnim uporno gledanje u oči, naročito nepoznatom čoveku. Uobičajena etikecija, po pravilu, branila je vernim podanicima da podižu oči na svoga gospodara. Sasvim je drugo ako se protivnici nađu u borbi na život i smrt. Tada je pogled koji pretvara u prah oružje. Ali nam je isto tako neprijatno kada nam pogled sabesednika stalno izmiče („Zbog čega krije oči? Možda ne veruje mojim rečima? Da nije uvređen?”). Kompliment koji vam se upućuje gledajući u stranu sumnjiv je. Kontakt očiju je ritual sličan uručenju akretiditivnih pisama. On zauzima od 20 do 40 procenata kompletnog vremena kontakta. Pri tome dijalog koji

111