RTV Teorija i praksa

istraživači koji zauzvrat mogu biti agenti prornene. (Eko je nedavno učinio istu opasku u pogledu lingvističkih proučavanja.) Eskola (Escola) i Hamerton (Hammerton) naglašavaju da se kulturna demokratija mora postići sredstvima participativne akcije-istraživanja kroz koje istraživanje i naučna zajednica treba da uđu u praksu. Oni dodaju da je procena u toku i da je permanentno eksperimentalna, noseći se večito s neizvesnostima, i da treba da je vodi razumevanje unutrašnje dinamike. Prema tome, visokoparno napisana, moja mala sugestija znači da nikada ništa nije veće od sume sopstvenih delova, da svaki čovek ima moć, i ovlast, da poveća ili umanji ukupan zbir kroz sopstvenu kreativnost ili neučestvovanje. To nas uči, na kraju krajeva, da priviđno nekontrolisana situacija u stvari može da se kontroliše zato što ne može biti ništa drugo nego suma, ili manje od sume, učesnika u igri. Na taj način, tamo gde ne možemo da utičemo na vlade ili megadržave u njihovom sprovođenju zvezdanih ratova, možemo da usvojimo inteligentan pristup korišćenju i svrsi lokalnih medija. V Mi smo sada, prema tome, u stanju da preformulišemo centralno pitanje kulturnog istraživanja: zanima nas sve od nameštaja u našoj kuhinji do nameštaja u našoj glavi. Interdisciplinarno proučavanje nije čest postupak na Zapadu, ali postoje izuzeci. Na primer, meni je savršeno prirodno i shvatljivo što je Stiven Menel (Stephen Mennell) sa Univerziteta u Ekseteru napisao Kulturni život gradova (1979), što je proučavao svakodnevne životne navike u različitim evropskim porodicama (1986), i što je ušao u politiku, najpre kao lokalni savetnik za pitanja kulture, a zatim kao jedan od osnivača nove nacionalne stranke. To je onaj polimatizam koji obezbeđuje od situacije koju je Aragon opisao još 1924; Osnovni moderni tragični simbol (je) neka vrsta ogromnog točka koji se vrti ali kojim više ne upravlja

97