RTV Teorija i praksa

Iz pregleda snimaka parada iz Pariza, Moskve i naše iz 1975. godine fiksiramo neke uočene karakteristike. Sva tri snimka jasno pokazuju da ključ koji otvara „bravu" jeste što češća upotreba dijagonalnih kadrova. Svakako, uz ostale kadrove. Frontalni kadrovi rađeni teleobjektivom daju utisak čvrstine. Detalji lica ili strojevog когака - spremnost i odlučnost. U daljem teorijskom radu na predstojećem prenosu fiksirali smo još nekoliko stvari. Kod kopnenih rodova vojske švenk je uglavnom nepoteban. Što se, recimo, artiljerije tiče, on je neophodan. Na žalost, kameru iz helikoptera na početku nečemo moči koristiti uživo, jer vreme potrebno za prelet određenih lokacija helikopterom ne odgovara XV vremenu, itd. Malo-pomalo mozaik prenosa Parade polako počinje da se nazire. U međuvremenu nekoliko puta posmatram pripremu učesnika za defile. PROBA lako znam da će generalna proba biti održana noču i da pravu probu praktično nećemo moči da održimo, ipak je sa nestrpljenjem očekujem. Za tu priliku drugovi iz rasvete osvetlili su prostor ispred svečane tribine, što praktično znači korišćenje tri do četiri kamere, sasvim nedovoljno da bi se kontinuirano pratio defile. Probu smo snimili da bismo izvršili potrebne korekcije. Šta je ona pokazala (bez opterećenja detaljima)? Dve veoma važne stvari: problem vrmena i pitanje prihvatanja čela kolone. Problem vremena odnosio se u stvari na rastojanja između ešeiona. Naime, oni su nastupali preblizu jedan drugom što nije bilo dobro ni za gledaoce na licu mesta a ni za nas. Ako se uzme da je u defileu učestvovalo osam ešelona i ako bi se vreme njihovog nastupa produžilo za po 10 sec., to znači da bi se ukupno vreme trajanja Parade produžilo za 70 sec. Pretpostavimo sada da jedan kadar na ekranu traje oko 3 sec. u proseku. Ovo „produženje" omogućilo bi 20 do 25 kadrova van defilea, što bi prenos bez sumnje obogatilo.

24