RTV Teorija i praksa

Trijada uslovljava ne samo opšti sađržaj, već često i formu razgovora па ekranu. Skicirajuči temu i krug pitanja, voditelj popularnog 9. studija V. Zorin svaki put sa učesnicima utvrđuje cilj i karakter budućeg razgovora. Emisija ne predviđa probe. „Übeđen sam” - objašnjava Zorin - „ако bismo vršili probe 9. studio bi izgubio jednu od svojih osnovnih vrlina - javno mišljenje, element improvizacije. Štaviše, ja ponekad učesnicima emisije postavljam neočekivana pitanja o kojima, za vreme prethodnog razgovora, nije bilo reči... Neočekivano pitanje postavljeno velikom stručnjaku ne može da ga otera u čorsokak, ali može da ga natera da se zamisli. A onda za emisju ,radi‘ sve: gestovi, mimika učesnika...” Istaknuti oratori su još hiljadu godina рге pojave televizije znali koliko je značajno da se odmah privuče pažnja auditorija. (Posie Demostenove smrti ostalo je 56 pripremljenih uvoda za još neizgovorene govore). Jasno je da vešt zaplet razgovora na ekranu uopšte nije poslednji element upitnika. Dokumentarist izlaže pred naučnika oko petnaestak fotografija: - „Šta vam se čini, na kojoj je Vavilov najsličniji sebi?” - Naučnik ]e nekada dugo radio sa N. I. Vavilovom, ćutke počinje da pregleda snimke: pretura ih, sklanja, upoređuje. Kamera postavljena iza njegovih leđa pomaže i nama da se zagledamo u lice na snimcima. Skoro jedan minut traje pauza-razmišljanje dok se ovaj ne odluči: - „Evo, na ovoj”. - „А zašto?” - Ovo su prvi kadrovi dokumentarnog televizijskog filma o Vavilovu. Minut čutanja ne samo da omogućava sabesedniku da se koncentriše, već i gledaoce uvodi u atmosferu razgovora-sećanja. Složićete se da je takav uvod mnogo übedljiviji nego tradicionalno direktno pitanje: - „Које osobine akademika Vavilova smatrate najkarakterističnijim?” Reporter s mikrofonom zaustavlja prolaznika: - „Oprostite, samo jedno pitanje: da li vam je poznata ova fotografija?” - Prolaznik razgleda mali snimak, sleže ramenima: - „Prvi put vidim”. - „Jeste li sigurni?” - ~Da!” - „А da li ste često u ovoj ultci?”

32