RTV Teorija i praksa

informacije koji matični radio može podneti a da se pri tom ne ugrozi ukupna slušanost. Imajući u vidu novoosvojene formule i prostore Prvog programa Drugi program Radio-Beograda je u skorije vreme morao biti definisan prevashodno kao popularni kulturno-umetnički i naučno-obrazovni program sa rekreativnim elementima. Njegova nova formula podrazumeva znatno mirniju muzičku matricu od Prvog programa, jer je to muzika koja je evergrin u svim mogućim muzičkim žanrovima. Znači, izvorna narodna muzika, nikako novokomponovana. I to je jedini celodnevni program u Beogradu gde se nikad ne emituju takozvani novokomponovani narodnjaci. Evergrin, naravno, u zabavnoj muzici, kao i ono što je popularno u klasičnoj muzici. Istovremeno kao popularni naučno-kulturni program, on je okrenut kulturi, ne u strogom smislu reči kulture i umetnosti, nego u najširem mogućem smislu, tako da je otvoren za sadržaje kao što su fizička kultura, ekološka kultura, kultura mladih itd. Ova bitna promena je izvedena nedavno i na Radio-Beogradu, tako da je postignuta sasvim nova diversifikacija Prvog i Drugog programa Radio-Beograda, u kojoj je Drugi program dobio specifičnije, usmerenije zadatke koji svakako računaju na nešto manju slušanost nego što je ona koja proizlazi iz formule Prvog programa. Kada je reč o trećim programima mogli bismo reći da se oni u Jugoslaviji, a možda najjasnije u Radio-Beogradu, razlikuju od celokupnog svetskog iskustva na polju formiranja i razvoja trečih programa. Naime, dok su ti programi u svetu još uvek radiofonični, dakle radio koji takođe računa na žive i atraktivne forme prezentacije, makar koliko materija po sebi bila teška i ozbiljna, kod nas se ti programi formulišu, pre svega, kao radio-časopis. Treba, međutim, imati u vidu da bi trebalo znatno proširiti krug Ijudi koji rade na tim programima, kako bi mogli da dosegnu neke nove prostore i izađu iz onoga što je postao njihov hermetizovani prostor komunikacije. Najzad, vredelo bi nešto reći i o našem gradskom radiju, programu „202", koji je takođe doživeo zanimljivu transformaciju, saglasnu opštoj tendenciji da kod nas sve teži da prevaziđe samo sebe i da postane uvek nešto više i

22