RTV Teorija i praksa

aramu. Zapravo, BBC emituje po 500 dramskih programa godišnje, što je tema za razmišljanje svih nas, pa i mene lično, koji mislimo da drama nije pronašla priključak sa savremenim životom i da je prestala da ima publiku onog trenutka kada se pojavila televizija, negde od 1961. godine. A do tada je bila zapravo jedan od malog broja umetničkih doživljaja koji su nam se nudili tokom nedelje. Dolaskom televizije drama je pala u zasenak i dobro bi bilo da Ijudi koji se tim poslom bave razmisle kako je uspeh nekih dokumentarnih drama (koje više komuniciraju sa životom) pokazao da i ovaj žanr može da bude i te kako zanimljiv, a ne samo klasična radio-drama. Radio se od svog postanka koristio hibridima. Radio-drama, radio-koncert, radio-teatar - to su sve hibridi i to su sve kombinacije sa nečim što je već postojalo. Očigledno da nije problem u broju programa koje jedna mreža ima, nego je suština u karakteru programa. Radio se ničega nije odricao, radio je samo akumulirao, ništa nije napuštao. Godine 1945. gošao je FM radio, došle su long-plej ploče. To nije bilo tako davno, došli su profesionalni pokretni magnetofoni. Utakmica sa televizijom odigrala se između 1948. i 1961. Godine 1948. svega četiri zemlje, i to velike sile, imale su televiziju. Između 1948. i 1961. godine 66 zemalja, među kojima i Jugoslavija, dobilo je televiziju. Šta su radili radio-poslenici? Prihvatili su dobrovoljno ulogu medija broj dva i potražili svoje takozvane uporedne prednosti. Međutim, uradili su i mnoge druge stvari. Najpre, odrekli su se u nekim zemljama orkestara, muzičke produkcije. Ja to ne zagovaram. Činjenica da su se orkestri i muzički ansambli organizovali u posebne sindikate na Zapadu ne znači mogućnost da se to učini i u Jugoslaviji, gde je i radio veliki mecena i faktor kulture koji mora zadržati to svoje mecenatstvo i još preciznije odrediti funkciju svoje muzičke produkcije. Verovatno da se perspektiva tog posla vidi u tome da se ne radi ono što rade drugi simfonijski orkestri, več da se snima muzika domaćih kompozitora koje je malo na programu, da se propagira na programima i da se ostvaruje realnija i bolja veza između snimaka produkcije i programa. To je od neocenjive važnosti za nacionalnu kulturu. Međutim, ono što je bio važan trend i što se dogodilo u radiju jeste velika decentralizacija. U svetu se pojavio

25