RTV Teorija i praksa

prisustvovalo prosečno 14 do 19 članova, ali je redovno bilo i drugih RDO NZ (van Komiteta) - u proseku po sedam, ne računajuči posmatrače i goste, što svakako govori o velikom interesovanju. Kasnije, od 32 člana, sastancima Komiteta prosečno prisustvuje njih 20 Na drugoj konferenciji je dogovoreno da RDO NZ solidarno i dogovoreno obezbeđuju rad pomočnih službi za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova u pripremi i organizaciji konferencija i pri funkcionisanju Komiteta. Utvrđeno je, takođe, da Komitet može da poveri jednoj RDO NZ obavljanje stručnih, tehničkih i administrativnih poslova potrebnih za rad Komiteta, predsedavajućeg i saradnju RDO NZ: prikupljanje podataka, vođenje evidencije i dokumentacije, pomočni poslovi za vreme sastanaka i redovno informisanje putem Informativnog biltena. Ovi poslovi, kao i priređivanje Kataloga za razmenu RTV programa bili su povereni Jugoslovenskoj radio-televiziji. PROGRAMSKA SARADNJA Svestrana programska saradnja i njeno podsticanje zauzimaju centralno mesto u Akcionom programu saradnje prve konferencije RDO NZ. U periodu od 1977. do 1980, ova saradnja je bila u usponu. Smatrajuči da je prvi korak u uspostavljanju ove saradnje ustanovljenje Kataloga radio i TV programa koje NZ nude za razmenu na besplatnoj osnovi, Komitet za saradnju je pozvao RDO NZ da dostave ponude svojih programa i več oktobra 1978. sačinio prvi Zajednički katalog sa 50 radio i 110 TV programa koje su za razmenu ponudile 22 RDO NZ, što je izazvalo živo interesovanje Ujedinjenih nacija i Uneska, jer je bio prvi takve vrste i predstavlja jednostavan i racionalan načrn najdirektnije razmene programa među NZ. Komitet je uz finansijsku pomoč Uneska organizovao studiju o „programskim bankama” i podržao predlog Malte da formira programsku banku za oblast Mediterana, kao i regionalne centre da prikupljaju, katalogizuju i distribuišu RTV programe

104