RTV Teorija i praksa

su prirodna i reagovanja koja u čoveku otkrivaju lično, duhovno. Konflikt organizovanog događaja iz života nastaje na osnovu sukoba u ponašanju Ijudi „koji čekaju nadražioca”, spremnih za aktivno reagovanje, i „podrugljivog” radi ovog povratnog reagovanja u ponašanju televizije. Odatle potiče još jedan značajan zaključak: televizija može da izrađuje svoje planove samo na osnovu realnih, konkretnih „razdraživača” jer ovde ne postoji magično „kad bi” koje stvara osnovu za pozorišnu radnju. I karakteri, i okolnosti, i mesto radnje mogu biti samo realni. Grupi arhitekata koji su došli na televiziju da bi ispričali o svom projektu ne sme se predložiti da zamisle da to nije studio već prostrani hol hotela, da ovde nema kamera i da treba razgovarati tako kao da ih niko ne sluša. Reditelj može samo tako da organizuje pavilion kako bi se arhitekt sam, potčinjavajući se logici prirodnog ponašanja, u datom momentu okrenuo kameri. Režija se sastoji u tome da predvidi moguća ponašanja, da natera da se iziđe u mizanscen. Organsko ponašanje se javlja u složenim, ali uvek u logičnim, razumljivim, prirodnim okolnostima. Izloženi principi ostaju verni i kada televizija interpretira događaje koji nisu specijalno organizovani. Dolazi do modifikacije karaktera rada; životne okolnosti sada i za televiziju predstavljaju obavezu. Treba da shvati njihove potencijalne mogučnosti i da zauzme takav stav prema njima da bi mogla da se ostvari „borba između dva ponašanja”. Stepen aktivnosti stvaralačke ekipe je, naravno, u ovim slučajevima nešto niži. A. Grin u romanu Divan svet navodi određenu interpretaciju događaja koji su veoma interesantni za dati razgovor. - „Zbog toga što je svaki događaj sličan lopti prekrivenoj komplikovanim crtežima očevici su protivurečili jedan drugom ne slažuči se u opisivanju događaja, pošto je svaki od njih video onu stranu lopte koja mu je bila okrenuta... na taj način sama očiglednost je bila napola sporna”. 7

7 A. Grin, Блистакиции мир (Divan svet), Sabrana dela, tom 111, Moskva, 1966, str. 126.

132