RTV Teorija i praksa

Nasuprot činjenici transfera stoji i činjenica da je elektroakustička muzika nastala i pod znakom otvaranja sveta novih zvukova, pokušaja kristalisanja specifičnih oblika i postupaka imanentnih elektronskoj muzici. Insistiranje na specifičnoj prirodi „trečeg stadija” muzike i suprotstavljanje vokalno-instrumentalnoj počinje zapravo več negacijom oktavnog organizovanja visina uvođenjem neoktavnih lestvica. Autonomizaciji se katkat teži i po cenu zatvaranja studija prema drugim smerovima istraživanja, ili se čak nemoć uređaja da ostvari iz.vestan tip z.vukova i struktura uzima kao uzor i opravdanje samog medija. I beogradski studio je u početku, a povremeno i kasnije zavisno od projekta i autora, bio usmeren uglavnom na stvaranje čisto elektronske muzike s ciljem što potpunijeg iskorišćenja uređaja treće generacije. Pošto je potencijal Studija takav da se može ostvariti i muzika koja možda ne bi odgovarajuće predstavila samosvojnost elektronskog medija, postavilo se pitanje merila, kriterija, tipično elektronske muzike i pitanje demarkacije. Polazna tačka razlikovanja morala je biti prepoznavanje slušnog iskustva sa svetom vokalno-instrumentalne muzike. Kako se prepoznavanje ne tiče samo elemenata već i načina njihovog organizovanja, kompozicionog mišljenja, tokom rada se sve više poka/ivalo da je veoma teško, čak jedva mogućno, postići dovoljno neprepoznatljivo, tj. prepoznatljivo kao tipično elektronsko, pogotovo ako to ne treba da liči ni na ambijentalne zvukove. Posle svega, izgledalo je da su za pojam tipično elektronskog najčvršće vezani baš oni zvukovi i načini organizovanja koji pripadaju počecima elektronske muzike, a koji su se sedamdesetih već uveliko osećali istrošenima. Pitanje uslovljenosti stila opravdanjem međija, pitanje o tome kakav stilski pristup opravdava taj medij, ostalo je i dalje otvoreno. Linija demarkacije elektronske muzike ipak nije mogla ostati tako kruta i rigorozna. Takve karakteristike pokazuju Elektronska siudija V. Radovanovića, Columbia i Sonata N. Devičića, drugi stav Hardiuare Perfortnance i Microhabitat P. Pinjona, Studija 4 Miloša Petrovića, Fuzije J. Matičića i naročito In Medium Lazarova Miodraga Pashua. Istraživanje prirođe elektroakustičkog medija, ostajanje pri njemu i u njemu, ne svodi se samo na svojstva koja su u prvom

148