RTV Teorija i praksa

preispitivanje programske prakse imaju čak karakteristike pravog novinarskog priručnika. Društveni status radija osmišljava se u opštenjskoj i saznajnoj relevantnosti humanizacije stvarnosti. Ključne momente prožimanja novinarskog posla i društvene relevantnosti medija Milenkovič identifikuje tokom anaiize osnovnih funkcija radija i činilaca uverljivosti radio-poruka. Pri tom se pristup tumačenju programskih funkcija konkretizuje u organizacionom ustrojstvu Radio-Beograda. dok je pitanje kredibilnosti tretirano u poglavlju koje po sistematičnosti, snazi uvida i invenciji poprima svojstva čitave male studije. Uopšte je programska praksa Radio-Beograda veoma često koriščena iskustvena osnova Milenkovićevih razmišljanja, kritičkog uviđanja i preporuka. Citava knjiga je u stvari iznošenje i uopštavanje đoživljenih programskih iskustava autora tokom njegove profesionalne delatnosti, pa se i prirodno oslanja na praksu beogradske stanice. Međutim, njegovo izlaganje nije razvijanje teorijskih postavki koje se ilustruju i dokazuju neposrednim primerima i situacijama, več izvlačenje opštih stavova i njihova sistematizacija iz tih situacija, na iskustvenoj građi i proživljenim aktivnostima Milenkovičevo delo i nije teorijska rasprava o radio-komunikaciji. No, time se ne izbegavaju misaoni procesi apstrahovanja, Štaviše, autor upučuje i na druge pisce i njihova shvatanja, mada ređe i u ne tako stegnutoj formi kako bi nalagala teorijska rasprava, pa su ovi navodi, čini se, više ilustracije nego substancijalni elementi teksta Pomeranjem misaone perspektive iz apstraktnije komunikološke projekcije i modelovanja prema aktuelnom postojanju Radija kao ustanove u čijim se organizacionim okvirima planiraju funkcije i zadaci društvene komunikacije, Milenkovič radio shvata u kontekstu označenom najpre društveno-političkim i kulturnim činiocima. Time uspostavlja i mogučnosti da razgraničava različito usmerene i fundirane, propagande i politički zainteresovane, pa i

275