RTV Teorija i praksa

sredstava masovnog komuniciranja u nas, kada o tome postoje podaci u dokumentarnoj publikaciji „Jugoslovenski pregled”, kao i u publikacijama udruženja novinskih izdavača, JRT i drugih. Oko krupnog problema zanemarivanja zemalja u razvoju u operisanju velikih novinskih agencija (str 118 i na drugim mestima), jedino rešenje je u promeni strukture njihovih pretplatnika u pravcu veče zastupljenosti tih zemalja. Taj proces je kod Rojtera već vidljiv: broj pretplatnika iz zemalja u razvoju približio se polovini ukupnog broja izazivajuči, istovremeno, radikalnu promenu u izveštavanju o ovom delu sveta. Skrečem pažnju čitaocu i na jednu krupnu štamparsku grešku Ina str. 156) Radi se o transnacionalnim a ne o tradicionalnim preduzečima. Nije, međutim, štamparska nego autorova greška što tvrdi da je transnacionalno preduzeče ono koje „počiva na kapitalu poreklom iz više država”. Kapital može biti (i često jeste) samo iz jedne države. Bitno je, međutim, da firma funkcioniše transnacionalno. Vrlo je neobično za komunikologa da ne razlikuje „informisanje” i „komuniciranje” kao procese, pa prihvata njihovo „ravnopravno” korišćenje (na str. 207), Možda je autor zakasnio da unese ovu izmenu, ali skrećem pažnju čitaocu da SSSR više ne zastupa tezu „prirođnog savezništva pokreta nesvrstanih zemalja i „socijalističkog lagera” (str. 220), nego te zemlje i njihove poteze tretira individualizovano Na kraju, nije najsrečnija okolnost što se Radojkovič veoma mnogo oslanjao na Mekbrajdov izveštaj (Mnogo glasova - jedan svet, Tanjug, 1980, najčešče citiran izvor). I pored njegove nesumnjive vrednosti i značaja, i naše, jugoslovenske posebne vezanosti i doprinosa, ovaj izveštaj je rezultat kompromisa i neke vrste „uprosečavanja” ideja i argumentacije, i značajne „pomerenosti” prema interesima i „filozofiji” nerazvijenog dela sveta Samo po sebi to nije loše, naročito za neke svrhe. Za potpuno objektivan uvid, međutim, kao i za realne procene sadašnjeg stanja i perspektiva međunarodnog

280