RTV Teorija i praksa

Sergej Muratov

SREĆA ZBOG SVESNOG NEZNANJA

Shvatio bih mnoge stvari ako mi ih ne bi objašnjavali E Lec

Ako se složimo da intervju nije ništa drugo nego sposobnost postavljanja pitanja, onda nam se odmah nameće zaključak da na svetu nema genijalnijih intervjuera od dece. ~?ašto u siru postoje rupe?”, „Ко njiše drveće?”, „Ume li buba da misli?”, „Mogu li se nabaviti tako velike novine u koje bi se mogla zaviti živa kamila?” Statistike tvrde da četvorogodišnje dete uspeva, u proseku, u toku jednog dana da postavi 437 pitanja. Odakle potiče ova odvažnost neznanja koja je svojstvena malim istraživačima života, koji još ne znaju šta je „neznanje” i koji su sigurni da se sve pojave na svetu mogu odmah objasniti? Pitanja se lepe za njihove misli kao zemlja za lopatu baštovana. Mi se smejemo švrči koji je uveren da je vodenica .žena vodeničara. Ali naša ambicija nestaje kada čujemo; „2аг je pravilno da kažemo nokti? Nokti su na nogama, a na rukama su rukti!” Deca su pravi umetnici za etimologiju. Sa dve godine svako dete postaje genijalni lingvist, a sa pet do šest godina gubi tu genijalnost, smatraju izvesni naučnici koji tvrde da čovek sa tri godine pređe već pola puta svog umnog razvoja. Upravo se na ovaj uzrast odnosi ona „eksplozija stvaralaštva” koju vidimo u dečjim crtežima, pričama, igrama i pitanjima. „Šta je to večnost?”, „Gde je kraj svemira?”, „Šta ja radim kada mislim?”. Deca nam upučuju svoje

47