RTV Teorija i praksa

da besplatno prevozi. Tri dana su svi putnici tako putovali. Prva isprobavanja parobroda izazvala su tako beznačajno interesovanje da su Fulton i Livingston bili prinuđeni da sami pišu izveštaje o tome događaju... Naravno, bilo bi neispravno ako bismo svakodnevnu svest razmatrali kao netačnu, lažnu, jer ona postoji na svom terenu i na dubini sfera realnosti koje su joj dostupne. Druga je stvar kada se kriteriji nastali prema sopstvenoj geografiji (stari Egipčani su mislili da sve геке teku na sever)>prenose u sasvim druge oblasti. - „Zdrav Ijudski razum, veoma cenjeni saputnik domaćeg uobičajenog života u četiri zida, doživljava najčudnije avanture čim se odvaži da iziđe u širok prostor istraživanja” - naglašavao je Fridrih Engels. Da li se ista slika može posmatrati i pri percepiranju kulturnih pojava? Klasični književni likovi i istorijske ličnosti, shvaćene na osnovu svakidašnje logike, stalno su izloženi njenoj nemilosrdnoj amputaciji. Tada karakter buntovnog Hamleta postaje simbol anemične refleksije koja dobija ime hamletizam. Protivrečna ličnost Makijavelija, reformatora po pozivu, degeneriše se u odiozni pojam besprincipijelnog makijavelizma Epikurovo učenje dobija suprotan smisao u kurentnoj predstavi o epikureizmu. АИ, da li je Epikur bio epikurejac? „Zdrav Ijudski razum” se ne opterećuje takvom vrstom pitanja, јег mu je nesnosna sama ideja da nije očigledno sve što je očigledno. Cak ni naučnici za koje je zahtevanje naučne korektnosti neizostavan uslov nisu u stanju da izbegnu zajedničku sudbinu. I ne samo kada počnu da sude o sferama kojima ne pripadaju prema svojoj profesiji, već - kakva zaprepaščujuča okolnost - ponekad i u onoj oblasti gde su bezuslovni autoriteti. - „Da je Bel bio upućeniji u elektriku nikada ne bi pronašao telefon!” - uzviknuo je poznati elektroničar Farmer koji je bukvalno izgubio san saznavši o ovom groznom pronalasku. - „Slične pojave treba negovati i ne treba se upuštati u oglede da bi ih objasnili” - izjavio je francuski akademik Foden upoznavši se sa zapisanim svedočenjem nekoliko stotina stanovnika grada Žuljana u Gaskonji, koji su posmatrali pad kamena sa neba. Ciolkovski, odavno

54