RTV Teorija i praksa

možda i to znam? Vrlo čudno. Ali, najzad, glavno je da ste došli da pijete sa nama čaj. Ali /iznenađeno/ gospođo, zašto pijete čaj stojeći? Sedite! Ja mislim da najpre treba da sednete pa da onda pijete čaj. Čak mislim da treba da sačekate da vas ja ponudim čajem. Ostavite tu šolju, bezobraznice! Gospodine Adame sedite. II GOSPOĐA: Dobroveče. I GOSPOĐA: Ne znate koliko sam vas čekala! Već sam mislila da ne mogu više da vas čekam. Mala moja. Potpuno sam digla шке od vas. Verovala sam da ste i vi kao i svi ostali koji prolaze ulicom. Mislila sam: ta ne ume ništa drugo nego samo da prođe. Ta gospođa sa lisicom. A gde vam je lisica? Ali sedite, zaboga! Valjda ne čekate da ja sednem umesto vas? ANTON: Još malo šećera. I GOSPOĐA; Zar to nije čudno? Svi čekate da ja radim sve. ANTON; Još malo šećera. Jesi li mi sipala šećer? I GOSPOĐA: Ali valjda nije moja dužnost da govorim umesto vas, da pijem čaj umesto vas, da kažem dobroveče umesto vas! Ali sedite, gospodine Adame! Treba da pijemo čaj. Zar nikada niste pili čaj? Uzmete šolju, prinesete je ustiraa, pa pijete. Ako se ne razumem u druge stvari, ja se razumem u čaj. ANTON: Koliko je časova? I GOSPOĐA: Ne obraćajte pažnju na njega. Držite se prirodno. Tako. Zavalite se malo u stolici. Ne gledajte ga. Možete još da mu budete suranjivi! Brzo, nasmejte se. Neću valjda ja da se smejem umesto vas. II GOSPOĐA: /veštački smeh/ I GOSPOĐA: Vrlo dobro. Uz čaj slobodno možete i da se smejete. Antone, jesi li me čuo? /PAUZA/ Jesi li me čuo kako se smejem?

212