RTV Teorija i praksa
i iopov da bi dragi bili pošteni, zar ne? Vi sanjate, mala moja. Dali ste mi šolju čaja i mislite da uz to treba da mi date i gospodina Adama. Gospodine Adame, izvinite, ja ne želim da vas vređam. Ali ja ne mogu biti vaša žena samo zato što pijem ovaj čaj i što ste vi lopov. Uostalom, ja sam se navikla na mog Adama. Zar ne, Antone, da se mi divno slažemo! Istina, nemamo dece, ali imamo lep džepni časovnik! To nije lepo od vas. Zvali smo vas na čaj, a vi... I GOSPOĐA: Ma šta to govorite? II GOSPOĐA: Primili smo vas u kuću, a vi ste lopovi. I GOSPOĐA: Ali ovo je moja kuća, moja rođena kuća, svaki pedalj u njoj poznajem, svaku stvar. Ko briše prašinu u ovoj kući, ja ili vi? Ko pere prozore ovde? Ako ste... ako ste tako pametni, onda mi kažite šta ima iza vrata? A, ne znate? Kažite mi... kažite šta ima u frižideru? Odgovorite. Brzo. Kažite koja pasta za zube je u kupatilu? II GOSPOĐA: Nisam ja dužna da vam se ispovedam. I GOSPOĐA: Uhvatila sam vas. Lažljivica. Iza vrata je sekira, mala moja. II GOSPOĐA: Sekira? Šta će vam sekira? Vikaću upomoć I GOSPOĐA: U frižideru je paklo margarina. Volite li margarin? Šta, izvoljevate? Pa sigumo, kad ste jedna lopovska gospođa. Da ste pošteni voleli biste margarin: svi pošteni jedu margarin. I pola pileta. U kupatilu su dva sapuna, četka za zube, moj i njegov češalj, peškiri. Kućajemoja, Oprostila sam vam sve: nije lako biti žena jednog lopova. II GOSPODA; Gospođo, da li ste vi sigurni daje Adam lopov? Adame, zar si zaista lopov? Ali kako to kad jutros nisi bio lopov? Jaoj, Adame, ja sam kriva za sve. Ja sam te dovela ovamo. Na čaj kod ove /PAUZA/
219