RTV Teorija i praksa

čuješ li šta kaže gospođa? I ona misli da je otmenije sa prugama. Svi to misle, samo ti ne misliš. Oh, gospođo /tonom lake konverzacije, ali s naporom/ zaista je teško s njima: kad nešto sebi uvrte u glavu, niko ne može da ih osvesti. Čovek može da radi sve šta hoće, ali u pitanju boje mašne on ipak mora da se savetuje sa svojom ženom. Slušate li me? II GOSPODA: Koješta, ni na pamet mi ne pada da vas slušam! Ali govorite vi samo, ako vam se govori. Ovo je vaša kuća, a mi smo vaši zatvorenici. I GOSPOĐA; Ali boja mašne mora da se slaže sa bojom čarapa, zar ne? Ja volim da se sve boje slažu. Uopšte, obožavam slaganje. Mrzim svađu. Gospođo, molim vas, nemojte da se svađamo. Pa mi smo dve same nesrećne žene. II GOSPOĐA: Ja baš nisam nesrećna. Ako je lopov, pa šta? Ваг ne moram da mu dajem za džeparac. Ne mora kao vaš muž da broji koliko cigareta popuši na dan. Može da puši neograničeno. I GOSPOĐA: Možda je to tačno. Ali, šta ako broji? Samo neka on broji i neka mi bude živ i zdrav. Ne mislite valjda da želim da mi rauž umre? Ja nikada to nisam želela. Kunem se. Verujte mi bar to, draga prijateljice! Ponekad, da, ja čak sanjam da je on umro. Onda plačem. Nemate pojma koliko plačem. On me probudi. Prestani da plačeš, kaže mi, ne mogu da spavam. A ja kažem: Sanjala sam da smo zakasnili za voz. Neću valjda da mu kažem da sam sanjala dajeumro? Šta mislite, koliku penziju bih ja dobila? Ne budite smešni. Ali ja sam čula /glasom poveravanja/ da se od pušenja dobija rak. Ja kažem: nije mi do novca, apsolutno mi, Antone, nije do

221