RTV Teorija i praksa

izgori, i da nema pojma da je izgoreo. Razumete li sada kakav je glupak sa kojim sam ja osuđena da živim? II GOSPOĐA: Gospodine Antone, čujete li me? Odazovite se. Ona će da vam upali kuću, ova veštica! Izgorećete u strašnom plamenu. Zašto se sada smejete? Mi smo zaključani. Ona će da nas upali. Probudite se, gospodine Antone. Spasitenas. I GOSPOĐA; Jadnice. Sve je to uzalud. Vičite vi, samo vičite. II GOSPOĐA: Oh, gospođo, Adam! Pogledajte Adama! I GOSPOĐA: Vidim ga, pa šta? II GOSPOĐA: Adam drži sekiru u ruci, gospođo. Eto vam kad držite sekiru u predsoblju umesto u podrumu. On ima neke namere... Ja znam... I GOSPOĐA; Možda i ima, šta ja znam, II GOSPOĐA: Gospodine, čujete li me? Mi smo u opasnosti, Adam je uzeo sekiru i sad stoji tamo, ali svakog časa može da pođe, a onda će biti kasno, onda će biti strašno. Nikada više neću moći da dođem kod vas na čaj. Ne mogu valjda mrtva da pijem čaj? Gospodine, molim vas: udarite Adama stolicom po glavi. Budite samo pažljivi. Ne bojte se ništa, on ne vidi. Ali izujte cipele, јег on čuje. Ne znate vi kako on dobro čuje. Niko ne zna Adaraa. Ni ja ga nisam poznavala. Malo mu je što je bio lopov, nego hoće da bude i übica! Adame, nemoj da se Ijutiš na mene. Shvati ovo kao neku malu operaciju. To je za tvoje dobro, dušo. Gospodine, šta čekate? Ne čekate valjda da ja udarim svog rođenog muža stolicom po glavi! Jadan Adam, siroti moj Adam. Zar vam nisam rekla da on pati od glavobolje! /PAUZA/ Adame! /IZNENADENO/ Šta je to sada? Gde ti je sekira? Gospođo, Adam ne drži sekiru. On

229