RTV Teorija i praksa

veliki broj sati programa nedeljno usmeravajući svoje antene u različitim pravcima zemaljske kugle. Viziji dijaloga sa slušaocem vratiću se ponovo na kraju ovog teksta, a sada o sledećoj tezi (i temi) komercijalizaciji. Odista je zanimljivo saznati šta bi reč komercijalizacija mogla da znači u slučaju jugoslovenskog radija. Čovek ne mora da zalazi tako duboko u takozvanu „političku ekonomiju" medija kod nas, ako zna da sopstveni prihodi radija i televizije ne predstavljaju značajniju stavku u njihovom budžetu i da ne prelaze 10 do 15 procenata. Pri takvim sopstvenim prihodima leško je govoriti o nekakvim klicama koraercijalnih medija i eventualne komercijalizacije. Prosto mislim da ovaj problem kod nas, u našem sistemu finansiranja, u ozbiljnom smislu te reči i ne postoji, pa se dakle ne mogu ni dati pravi odgovori na pitanja o uticaju eventualne komercijalizacije na program i stvaraoce. Specijalizacija, decentralizacija i globalizacija su predloženi kao sledeće teme. Ako pod specijalizacijom podrazumevamo uvođenje specijalizovanih programa prema rastućoj sofistifikaciji i želji publike za različitim sadržajima, koje se naslanjaju na razlike u životnom stilu, obrazovanju, zanimanju, starosti, polu itd., dakle finalni prizor evolucije ovog medija, onda bi mogli reći da mi takvu vrstu specijalizacije programa nemamo. Kod nas su najvećira delom, uz manje izuzetke, svi programi namenjeni svima. Prvi programi matičnog radija razvijaju obično jaku informativno-političku dimenziju, ali i ostale funkcije, đrugi su kulturno obojeni ili dokumentarno-zabavni ali imaju i ostale funkcije. Treći predstavljaju izuzetak u izvesnom smislu jer donose koncept rauke, visoke kulture i eksperimentalne muzike na radiju. Kanali se zatim dodeljuju gradskom radiju i tu gotovo da prestaje maštovitost programera i planera našeg radija. Recimo samo to da u ovom času u Jugoslaviji još uvek ne postoji celodnevni program umetničke muzike u redovnom režimu od sedam dana nedeljno. U kojoj mcri programi zadovoljavaju potrcbe i intcrcse različitih kategorija slušalaca tcško je reći, jer u jugoslovenskoj praksi profili programa nastaju kao

22