RTV Teorija i praksa

strogu idcju gradcnja sa nekim volumenima. To je koji puta jedan niz vrlo suprotstavljenih vrijednosti, tako da njihovo povezivanje sa sadržajcm ima možda više taj smisao nego baš gradenja sa masama. Ja u tomu vidim jedan sadržaj, ne samo jedan tehnički prosede, jedan način rada. Vaš ienski akt je doživeo različita objašnjenja u prikazima, u tekstovima o vama, kritikama. Kako vi tumačite, zapravo, lensko telo, psihoanalitički ili plastički? Ja mislim direktno i jcdino plastički. Ovo drugo su situacijc koje ulazc u tudu kompetenciju, da oni to pročitaju, ali bilo bi možda čak i komično da se ja za nešto unaprcd sprcmim kroz to. Mogu ja gledati u jedno od mojih najljcpših iznenađenja u mom radnom životu, baš to pitanjc: zašto žcna, šta sa žcnom, zašto ah, zašto 0n0... ... Ali uopšte žena, kao pitanje? Pa eto, vi znate jcr stc se malo bavili tom literaturom. E, pa bilo je onih koji su... ja ne vidim ženu kao ženu, dakle nešto što ja do danas nisam uspjco razumjcti otkuda takva misao. Uopćc moram vam to priznati: to je jedan od čvora i uzlova kojc ja nikad nc mogu u scbi rjcšiti, jer sam toliko iskvarcn sa onim o čcmu smo već govorili, o mom počctku rada, čisto, uz oca. Ja nc znam kako da kažcm, uz nckc gotovc oblikc skulpture, da ja i ne vidim u tom zahvatu ncšto tako čudno i zagonctno, ko što vidc Ijudi, i to u ime današnjih situacija i današnje ideologije. Meni je žcna jedan od najprirodnijih simbola Ijudskih, s kojim možetc izraziti svc. Vaše pitanje, nešto drugačije, postavio mi je Miljcnko Stančić, i ođgovorio da je to moj ancilarni kompleks, da ja nisam u stanju ženu primiti kao ncšto lijepog, njcžnog, zgodnog, mačkastog, ncgo da iz tog uvjck moram napraviti planinu, dramu, ne znam ncke čak radnc, radničkc iliti socijalističke sadržajc. lako v; m moram rcć da samja zapravo uvjck kroz to zadirao u sve što mcnc kao čovjcka danas čini. Ja nisam nikad osjcćao da žcna prcdstavlja ograničavanje onoga što s njom radite. Ona nijc drvcna lutka koja sa pomakom ruku, nc

172